Nedavno sam pronašla sjajan privremeni posao u jednoj međunarodnoj organizaciji u Parizu i sva srećna pozvala gospođicu iz agencije za zapošljavanje koja me je tamo poslala. Upitala sam je da li više voli cveće ili čokolade i time se baš zaletela, moleći Boga da se odluči za čokolade jer cveće ima posebnu simboliku i lako mogu da se prevarim.

Jedna prijateljica iz Koreje mi je objasnila da je u Aziji žuta boja veoma cenjena i da je jednom prilikom poklonila mladiću koji joj se dopadao buket prelepih žutih ruža kako bi mu iskazala divljenje. Međutim, on je pomislio da ga je ona prevarila, jer u Francuskoj takvo značenje ima žuto cveće. Čini mi se da ono kod nas označava ljubomoru. Nisam imala pojma za kakav buket da se odlučim.

Naravno, devojka je nevoljno odgovorila da je za liniju bolje cveće ali da nije potrebno da se zamaram, ionako joj je drago zbog mene. Počela sam da proklinjem svoj jezik brži od pameti i krenula da tragam za cvećarom koja je bila otvorena nakon kancelarijskog vremena. Pronašla sam samo jednu, blizu moje zgrade u severnom Parizu, u kojoj su radili jedna mlada Kineskinja i njen šef Alžirac.

Objasnila sam im da mi je potreban buket cveća za jednu mladu damu, koja mi je inače poslovni partner i od koje mi zavisi radno mesto. Nije smelo biti greške. Oboje su mi pokazali mirišljavi buket simpatičnog ljubičastog cveća, za koje nisam znala kako se zove, ali koji je prema njihovom mišljenju bio savršen za tu priliku. Kod nas zaljubljeni poklanjaju crvene ruže, a sve ostalo cveće odgovara za svaku svrhu, jedino je potrebno pokloniti neparan broj, pošto se paran nosi na groblje.

Celo veče sam gledala predivni buket i nadala se da se nisam prevarila. Sledećeg jutra sam ustala u cik zore, kako bih odnela cveće devojci pre nego što se uputim na novo radno mesto. Jedna gospođa mi je u metrou rekla, “Zar u ovo doba idete na groblje?” Ko zna, možda se cveće nije poklanjalo tako rano... Tek kada je bilo prekasno, saznala sam da se hrizanteme nose na groblje i nigde drugo. Valjda zato što dugo traju.

Nekoliko dana kasnije, devojka koja mi je pronašla posao me je pozvala telefonom da mi se zahvali, uz reči da je cveće ostavila u kancelariji kako bi sve njene koleginice mogle da mu se dive.

Prosto je neverovatno koliko je toga potrebno naučiti dešifrovati kada se živi u stranoj zemlji i do juče nepoznatoj kulturi. Na primer, kada se traži posao, potrebno je poslati rezime otkucan po strogo određenom hronološkom redu, koristeći uvek ista “Arial” slova, uz uvek istovetne pristojne pozdrave na kraju. Nikakvo improvizovanje se ne toleriše i samo onaj rezime koji liči na sve ostale ima šansu da dovede do telefonskog poziva.

Na intervju se uvek dolazi u tamnom sakou, bez mnogo nakita i nikada u odeći žute ili zelene boje, koje navodno donose nesreću. Ruka se uvek stisne odlučno a sagovornik obavezno gleda u oči. Ruke se nikada ne ukrštaju i ne stavljaju na kolena ispod stola, a kako bi se izbeglo nevešto češkanje vrata ili nosa koje odaje nesigurnost, najbolje je hvatati beleške dok sagovornik priča o ponuđenom poslu kako biste pokazali da vas on zaista interesuje. Čak se i na nezgodna pitanja odgovara uvek na isti način, unapred uvežban, kako bi ceo proces izgledao kao pakovanje identičnih proizvoda na pokretnoj fabričkoj traci.

Sigurno će vas pitati koliko želite da zarađujete i morate unapred znati da sami procenite kolika treba da vam bude plata, u zavisnosti od stručne spreme, godina iskustva, sektora aktivnosti i trenutnog stanja na tržištu. Ako zatražite previše, nećete dobiti posao; ako zatražite nedovoljno, pomisliće da niste dovoljno sigurni u sebe i da ne zaslužujete da dobijete mesto. Zato se pre traženja posla morate dobro raspitati i uvežbati odgovore na nezgodna pitanja, kako ne bi došlo do neprijatnih iznenađenja. Naravno, morate imati u vidu i to da će poslodavac pokušati da vas destabilizuje kako bi otkrio kako se ponašate u stresnim situacijama i kako bi što bolje procenio vašu ličnost.

Koje su vaše najlepše osobine? Šta god da odgovorite, mora da bude u vezi sa poslom za koji se javljate i najbolje je reći da ste dinamični, uporni i predani. Nemojte da spominjete činjenicu da vas poznanici smatraju za poštenog čoveka, to nikoga ne zanima i slobodno možete da budete zlikovac posle radnog vremena. Ukoliko vas upitaju koje su vaše glavne mane, nipošto ne treba spominjati neke koje će ometati vaš poslovni uspeh i reći, na primer, kako ste preterano savesni i pazite na detalje, što bi moglo da vas usporava kada nešto treba da završite brže. Osim, naravno, ako ste konkurisali za mesto računovođe.

Nedavno sam išla na seminar o poslovnom napredovanju i naučila mnoge tehnike za poslovne intervjue. Na primer, poslodavci vole da na internetu provere čime se bavite u slobodno vreme i morate paziti da ne ostavite na Fejsbuku fotografije sa neke pijanke. Bolje je da se opredelite za slike sa nekog skijanja, koje odaje sliku aktivne, ambiciozne mlade osobe koja voli da napreduje i u poslovnom i u privatnom životu.

Nemojte ni da pomislite da vam je najsigurnije da se uopšte ne pojavite na Fejsbuku, jer to odaje sliku asocijalne osobe koja neće moći da se uklopi u ekipu u kojoj je potrebno zajednički raditi na važnijim projektima.

U dnu poslovnog rezimea je potrebno navesti šta radite kada ništa ne radite, odnosno kojim se hobijem bavite u slobodno vreme. Treba izbegavati ono što navode svi kandidati – čitanje, putovanja, muziku – jer je previše dosadno, osim ako se radi o nekoj posebnoj vrsti muzike koju ne vole baš svi ali koja nipošto ne sme da bude pank ili metal. Ako ste bili mladi izviđač, to obavezno prećutite, jer samo staromodne katoličke porodice u Francuskoj šalju svoju decu da po šumama beru pečurke. Nemojte navesti ni to da se bavite golfom, ukoliko jeste tako, jer to odaje sliku osobe koja pripada povlašćenom društvenom sloju i koja može biti pretenciozna.

Na seminaru sam upitala predavača da li smem da napišem da se bavim pisanjem i da sam član kućnog saveta. Odgovorio je da to za kućni savet i nije loša ideja, ali da je bolje da prećutim da sam objavila dve knjige ukoliko želim da konkurišem za radno mesto u finansijskim institucijama jer poslodavci mogu pomisliti da sam talentovanija za slova nego za brojke.

A ja sam mislila da je globalizacija šansa za sve one koji nisu kao ostali svet, koji imaju neku svoju simpatičnu specifičnost pa ma kakva ona bila, te koji imaju raznovrsna interesovanja i poslovna iskustva... Ili sam ja negde pogrešila, ili je francusko društvo rešilo da se takvom preteranom uniformizacijom bori protiv gubitka identiteta i galopirajuće globalizacije na engleskom.

Valjda je toliko komplikovanje u zapošljavanju cena koju treba platiti kako bi se dobio posao “bez veze”, preko konkursa, a ne po babu ni po stričevima. U tom procesu odmeravanja između poslodavaca i kandidata svi imaju istu šansu, ali moraju pokazati da znaju da igraju po strogo utvrđenim pravilima igre i pokušati da suviše ne odskaču. U poslovnom svetu opšteg konformizma koji klonira uvek iste kandidate nema mesta za žute hrizanteme.

Nadam se da će sledeći talas naših građana, koji će nakon ulaska Srbije u Evropsku Uniju dolaziti da rade u Parizu, moći da poklanja poslodavcima bilo koju vrstu cveća a da ne ostavi negativan utisak.

Poslodavcima, ali ne i lekarima. I tu su mi se zahvalili sa visoko podignutim obrvama.