Недавно сам у „Политици“ прочитао чланак о недостатку одређених специјализација у нашем здравству, где је чак предложено да се нашим лекарима забрани одлазак из земље. С обзиром на то да знам какав је осећај бити незапослени лекар-волонтер у српском здравству, обраћам се овим чланком свим колегама лекарима који желе да почну да раде у систему који није идеалан, али где се рад цени и где се за исти добија пристојна плата, а не обећања, да ћете можда почетком следеће године потписати уговор на 3 месеца...

У Немачкој живим и радим од 2002. Године. Од пре 3 године сам лекар специјалиста и тренутно се спремам за супспецијалистички испит. Радим у једном великом граду на универзитетској клиници.

Немачки парламент је пре неколико дана одобрио олакшице по питању запослења лекара и инжењера из земаља ван ЕУ, што ме је у суштини мотивисало да седнем и напишем овај чланак. До скора је важило правило да морате да запослите немачког лекара или ЕУ лекара, а уколико се Немац или ЕУ колега не пријави на конкурс, тек онда смете да запослите некога ван ЕУ. У случају продужења уговора колеге из не-ЕУ земље, потребно је да доставите доказ да сте све учинили да нађете немачког колегу (или ЕУ колегу), али да Вам то није успело. У принципу, у земљи у којој недостаје отприлике 30000 лекара, то и није проблем, али од пре неки дан више није ни неопходно.

Које предиспозиције треба да испуни страни лекар да би добио посао у Немачкој?

1. Знање Немачког језика. Потребан Вам је сертификат да солидно говорите немачки језик. Најбољи пут до тога је диплома Гете института. Пре 10-так година то је било могуће само на Коларцу, у међувремену су сигурно и друге куће у прилици да Вам понуде одговарајуће курсеве. У време када сам ја одлазио у Немачку, предуслов је био тзв. ниво „Zentrale Mittelstufenprüfung“

2. Треба наћи посао. Две трећине немачког лекарског листа „Deutsche Aerzteblatt“ су огласи за посао. Њих можете наћи и преко Интернета (мада нисам сигуран да је у Србији дозвољен приступ). Ако ништа друго, покушајте да гооглујете „Aerztestellen“ или чак да отворите сајт одговарајуће клинике – врло често ћете наћи тзв. „Stellenanzeigen“. На одговарајућа места (исплати се на 10-так) треба послати тзв. „Bewerbung“ и чекати позив на разговор.

3. По добијеном послу потребно је регулисати папире: потребна Вам је тзв. дозвола за обављање занимања („Berufserlaubnis“), радна дозвола („Arbeitserlaubnis“) и дозвола боравка („Aufenthaltserlaubnis“).

a. Захтев за Berufserlaubnis подносите одговарајућем органу, који је различит од једне до друге савезне државе. Негде је то Министарство за рад, у другим савезним државама тзв. Regierungspraesidium. Тачну информацију добијате од лекарске коморе (или шефове секретарице)

b. Паралелно са Berufserlaubnis подноси се и Аrbeitserlaуbnis (у заводу за запошљавање-тзв. Arbeitsamt-у). Када сте обе дозволе добили подносите захтев за радну визу у Амбасади СР Немачке (познајем колеге који су одбијени у Београду, али су без проблема визу добили нпр. у Бечу). Напомињем да трошкове за ове папире сносите сами.

c. Пошто сте дошли у Немачку, потребно је у најскорије време отићи до уреда за странце, где Ваша радна виза постаје боравишна дозвола „Aufenthaltserlaubnis“. Тада можете да одахнете и да се препустите раду.

4. После одређеног времена (отпр. 2-3 године; у неким савезним државама и дуже) добићете допис да је потребно да урадите нострификациони испит (Gleichwertigkeitspruefung). Испит је усмени пред комисијом и добићете питања из интерне медицине, хирургије и педијатрије. Такође није искључено да ћете добити и питање из неког од тзв. „малих предмета“, али то се ретко дешава. Ностриfикациони испит није тежак и у суштини је пријатан разговор, али у многоме Вам олакшава ствари по питању даље каријере у Немачкој.

Како изгледа радни дан у Немачкој и зашто нема довољно лекара:

1. Ради се много. Радно време траје званично 8 сати, али је практично немогуће савладати сав обим посла за то време.

a. У опис посла овдашњег лекара спада доста тога што у Србији обавља медицинска сестра: постављање венских путева, примена трансфузија, чак на неким одељењима и припремање и апликација и.в. програма.

b. Технички су болнице врло добро опремљене и од Вас се очекује да са што мање особља обављате што је могуће више функција. Табу испитивања, као нпр. „лумбалну пункцију обавља само и искључиво начелник одељења“ не постоје. Од Вас се очекује да у најскорије време будете способни да обављате све врсте предвиђених прегледа одн. терапија. Ипак не треба да замишљате свемирске бродове из америчких серија и тв филмова...

c. У свако доба дана и ноћи су Вам доступна испитивања типа ЦТ или лабораторије.

d. Велики део радног времена је посвећен администрацији и разним обрачунима.

2. Где су Немачки лекари?

a. Последњих 10-так година влада тренд, да се мање студената уписује на медицински факултет , критеријуми уписа су врло строги, студије захтевне, а лекарска плата у поређењу са околним земљама мала. Велики број Немаца одлази у Холандију, Француску, Енглеску, Скандинавију или земље попут Бразила. У другим европским земљама је боље дефинисано радно време, број дежурстава мањи, као и број пацијената које води један лекар. Из тог разлога је немачка атрактивна за наше колеге

b. Уговоре овде добијате по правилу на одређено време, што Немцима такође није атрактивно. Дежурства се обрачунавају по врло компликованом и нејасном систему, који (у поређењу са околним државама) није атрактиван.

3. Шта можете реално да очекујете?

a. Запослење у малом месту као прва станица. После 1-2 године одлазак у већи град. Грешка је пријавити се за Минхен, где је навала и немачког кадра .

b. На првом месту мануелно оспособљавање за рад – често сам чуо од колега из хируршких грана, да су за годину дана у Немачкој више оперисали него за 5 година у Србији.

c. Не заносите се универзитетском каријером. У Немачку се одлази да би се радило. Научни рад није немогућ, али тек пошто завршите рутину на послу.

d. Плате су прилично транспарентне и износе можете наћи на интернету. Клинике своје плате дефинишу према уговору TVÄ (Tarifvertrag Ärzte), а приватне клинике нуде некад и боље услове.

4. Чега треба да се чувате?

a. „Burn out“ синдрома

b. Нејасних дефиниција плате – ако заснивате радни однос од 42 сата недељно, толико треба да Вам буде и исплаћено. Уговори типа 75% плате за 100% посла су нелегитимни.

5. Специјализација

a. Одобрење за специјалистичке студије Вам није потребно. Већ на огласу за посао добићете информацију колики део специјалистичких студија може да Вам клиника покрије (то се овде зове Weiterbildungsermächtigung). Уколико клиника покрива целокупне специјалистичке студије, можете после предвиђеног времена да изађете на специјалистички испит. Уколико Вам се специјализација коју сте започели не допада, то није проблем, код следећег послодавца можете да је промените.

b. Ваша специјалистичка диплома из Србије није призната као таква. Ипак, специјалисте из не-ЕУ земаља могу да после само годину дана изађу на немачки специјалистички испит (претходно треба превести специјалистичку диплому и документа поднети лекарској комори.

Толико овога пута. Надам се да сам колегама био од помоћи. После 9 година смем да кажем да прилагођавање немачком здравственом систему није једноставно, али да се нисам покајао.