Biti žena u menadžmentu u Africi retka je pojava, a iskreno rečeno osim sebe ne znam više ni jednu drugu na sličnoj poziciji. Ima ovde žena prilično, Afrikanki koje traže muža, Belkinja koje se bore za razna prava siromašnih, Raznih koje su udate i ne rade ništa.

Biti žena u menadžmentu znači raditi kao muškarac, a bez nekih posebnih obzira na zahteve pola ili prostu fizičku konstituciju. Jednom sam na sastanku čula da jedan menadžer kaže drugome ‘break him and make him’ (slomi ga pa ga onda preoblikuj prema tvojim potrebama). Tako nešto su probali i sa mnom dok nisam dokazala da baš i nisam od lomljivog materijala i da je ovo nešto tvrdoglavo srpsko - sila na koju treba računati.

Dakle, jednog dana se osvrtoh oko sebe i pomislih da je sve sjajno i bajno ali da je vreme da planiram svoj privatni zivot, te da bi bilo dobro da se porodiljsko odsustvo reši pošto saznadoh da tako nešto u mom ugovoru uopšte ne postoji. Beše to pre tri meseca i prvi odgovor koji dobih od šefa nad šefovima beše da od toga verovatno nema ništa i da je gotovo nemoguće, te da se ni jedan akcionar s tim neće složiti. Ok, pomislih, bar nije rekao odsečno ‘ne’, a ‘nemoguće’ ću već da razradim.

I tako, dan za danom, u svakoj neočekivanoj prilici skrenuh ja njemu pažnju na moja, elem, prava. I na to da je porodiljsko odsustvo sastavni deo ugovora na Zapadu i da je nezamislivo da firma u 21. veku o tome tek treba da raspravlja i da se izjašnjava.

Posle otprilike dva meseca to je nekako dospelo do ušiju ostalih menadžera i akcionara i naravno prvom prilikom sam maltene napadnuta da tražim nešto što nema smisla s obzirom da sam neudata i da radim na ugovor. Kad vrisnuh iz svojih balkanskih pluća dobih i etiketu, a drskost ode i to toga da šef za ljudske resurse zatraži da ga ubedim zašto bi nekome kao što sam ja trebalo uopšte planirati porodiljsko odsustvo, i to sa sve primedbom da nema nameru da mi sudi i da ne ulazi u to što sam neudata, već da prosto postavlja čisto filozofsko pitanje.

Da ne dužim, nisam spavala danima i bila sam u vrlo lošim odnosima sa gotovo celim timom. Ni do dan danas ne mogu da shvatim da je ovako nešto trebalo da obrazlažem ili da uopšte raspravljam sa bilo kime. Onda su predložili 28 dana jer su se ipak malo uplašili s obzirom da je ovo međunarodna firma i potezanje po sudu bi moglo da bude vrlo neugodno. Tad sam znala da sam pobedila.

Naravno, 28 dana sam shvatila kao dodatnu uvredu te smo upriličili sastanak sa advokatima u Južnoafričkoj Republici. (Da pojasnim, tada sam već imala na svojoj strani šefa nad šefovima.) Taj sastanak je bio prošle nedelje: tri advokata iz najveće firme u Africi, jedan od njih čak „svetski advokat godine“, šef nad šefovima, ja, i zagovornici muškog šovinizma. Naravno, advokati su svi bili na mojoj strani, te ne samo da dobih porodiljsko već i neke druge beneficije.

Pravo na materinsko sada će imati i sve druge žene koje su u Senior Management kategoriji a takvih je 4 na 2000 zaposlenih.

Tog istog jutra pred sastanak sa advokatima šef za ljudske resurse, najglasniji zagovornik šovinizma, doživeo je porodičnu tragediju. Ćerka mu je imala pobačaj.

Želim joj brz oporavak i puno dece, uz plaćeno porodiljsko.