Moj život u inostranstvu
Putopisi
Ostrva Svetog Jovana
Čini se da na sunčanom i toplom danu nema lepšeg, mirnijeg i savršenijeg mesta za odmor od jednog od ostrva sa ovog arhipelaga. Ostrva Svetog Jovana, koja se nalaze na početku fjord zaliva “Puget Sound” na američkom pacifičkom severozapadu su na dva sata vožnje daleko od Sietla. Poznata su po svojoj lepoti, netaknutoj prirodi i vremenom su postala mesto gde lokalno stanovništvo koje može da priušti, provodi svoje mini vikend-odmore.
Do mnogih ostrva u ovoj grupi može se doći redovnim i regularnim linijama državnih trajekata, međutim ima i onih, možda ekskluzivnijih ostrva, do kojih se dolazi u sopstvenom aranžmanu za prevoz preko vode: znači ili svojim plovilom ili privatnim vodenim taksijem. Takva ostrva su na primer Dekatur i ostrvo Džejms, koje je celo državni park.
Dekatur je slabo naseljen. Manje od 100 ljudi se vodi kao stalno stanovništvo na ostrvu koje ima jednu minijaturnu osnovnu školu. Ostale kuće koje su razbacane po ostrvu pripadaju porodicama koje tu provode uglavnom vikende. Dekatur ima po koji zemljani put. Automobila skoro da nema, a oni koji su na ostrvu su uglavnom neregistrovani – jer ovde niti postoji lokalna policija niti oblasni šerif obilazi ovo ostrvo.
Tišinu ostrva povremeno razbijaju samo talasi Pacifika. Kada nema vetra ili oluje okeanska voda ovde miruje kao u jezeru, iako su oseke i plime značajno velike. Jedna od odličnih stvari je to što se ovde izbliza mogu videti veliki američki beloglavi orlovi. Često se mogu videti kako stoje na plaži ili nedaleko na drveću. Čak ni leti ovde temperature nisu nepodnošljive, vetar je skoro uvek prisutan, i vlažnost vazduha je veoma niska. To sve čini odmor na ovom mestu još ugodnijim.
Ostrvo Džejms je od Dekatura udaljeno 10 minuta vožnje vodom. Sem nekoliko lokacija za kompovanje, tu nema nikakve gradnje ili infrastrukture. Neki od kampova su ugnježdeni u samu šumu o kojoj država brine i sređuje je.
Sa Dekatura i ostrva Džejms se ne može videti Kanada koja nije daleko, ali se kao na dlanu može na primer videti velika planina Bejkon (Bacon) na kontinentu, koja je uvek pod snegom. Dakle, ima mnogo mesta odakle su prizori zadivljujući.
Početkom 20-og veka, tadašnja moćna Britanska Imperija je za malo ponovo ušla u rat sa SAD zbog nejasnoće oko razgraničenja između kanadskog domioniona i SAD. Taj konflikt je nazvan „ratom svinja“ iako nije bilo rata, a konflikt se vodio oko ostrva koja su u to vreme bila daleko od većine populacije Severne Amerike i na kojima jedva da je bilo ljudi. SAD uglavnom nisu u to doba mogle ili želele da se vojno konfrontiraju sa Britanijom. Odlukom nezavisne nemačke komisije, arhipelag je pripao SAD.
Naša deca su opet bila presrećna što su neograničeno mogla da se igraju u nasukanom gusarkom brodu koji su lokalni posetioci i vlasnici sami napravili na obližnjoj plaži i na čijem jarbolu vijori prava gusarska zastava...
Poslednji komentari
Tekst je zanimljiv putopis, ali nije bas najjasnije cime se uklapa u temu rubrike. Osim sto mozemo da zakljucimo da autorka nema znacajnih finansijskih problema dok moze da si priusti ovakav odmor, nista drugo o njenom zivotu nismo saznali.
Sta onako sacujes Tosa usto od masine sta je po zanimanju ova Milena mene si pito Joca nesto cita da tebe Tosa opet priso masini prica kako se seta po nekom pustom ostrvu pola sata voznje camcem zjali u neke pticurine igra se sa decom malim pametnim Amerima na nekoj kopiji gusarskog broda a jedna je pita kolko vi mesecno zaradjujete pa ako voli decu kaze Joca mora da je bedinerka il kucna pomocnica mislis ono nase madjarska sobarica otprike potvrdi Joca kad Bogdan a di naucila tako lepo da pise kako gde boze Bogdane Tosa zacudjen u Americi svaka druga kucna pomocnica ima zavrsen fakultet joj a kad ce to biti kod nas Bogdan uzbudjen na sta mislis konkretno Joca dubokim glasom pa to kaze Bogdan ja se setam pa u Boki gledam gore al ne vidim Lovcen pa odem na Hvar pa gledam sjedne strane Brac a sa druge Vis pa Pakleni otoci e to sad ne gledaju madjarske sobarice nego nemacke talijanske i francuske sobarice kaze Tosa nato Karcika madjarske sobarice su jahtama nasih i hrvatskih tajkuna i ne zjale okolo po obali i po moru nego rintace po ceo dan.
Drago mi je Milena da ste opisali jedan zaista predivan cosak sveta. Bojim se samo da vecina srpske publike sa svojim predrasudama, a kao svi sve znaju, tesko moze da shvati cari zapadne obale. Da ste im napisali nesto o trznim centrima po Sietlu i cenama, tu bi svi trznuli nogicama, kako neko moze da shvati kada vam je to sve pred nosom covek pozeli uzivati u necem mirnijem i prirodnijem. Posebno je zabavno citati komentare tipa nema Amerika to sto Srbija ima, te da ljudi ne shvataju da je Srbija skoro duplo gusce naseljena od USA. Naravno da je vecina Amera napakovana po gradovima iz kojih stizu serije za TV, ali porediti prirodne lepote i raznolikost Amerike sa Srbijom (koja svakako ima sta ponuditi) je smesno. U svakom slucaju, pomenuste Milena i Kanadu, ako niste imali prilike preskociti malko severnije, ubedjen sam da bi vam se dopalo. Posebno bih vam prepurucio Vacouver Island i manja ostrva duz njega, naci cete svasta. Da li vas zanimaju kilometarske plaze duz otvorenog Pacifika, polupusta ostrva, fenomenalne planine, vodopadi, tople plaze za kupanje duz Georgia Straight, slatki gradici ili visemilionski Vankuver. Meni su svakodnevni gosti oko kuce srne i zecevi, beloglavi orao ne zna da je simbol USA pa ih dosta nadlece nase kanadske domove, a sve to na dohvat ruke od prave civilizacije i svim sto ide uz milionski komsiluk. Takodje, ako imate jedrilicu ili camac, plovidba od Sietla do Viktorije, potom duz ostrva preko Nanaima i Campbell Rivera, pa obilazak Discovery Passage je prica za sebe. Izdvojicu samo Stuart Island, poluprivatno ostrvo sa malim aerodromom, vrhunskim golf terenom, 50-ak kuca i jednim hotelcicem, duz koga kada se menjaju plima i oseka imate tzv. "whaite rapids" ili brzake kao na nekom planinskom potoku, i ako ste na Pacifiku. Za kraj, uzivajte u okolini, nema mnogo takvih mesta na svetu.