Fred je bio moj prvi cimer u SAD. U vreme kada sam ga upoznao, i on je bio na master studijama.

Bavio se istraživanjem u mašinskom inženjerstvu, unapređujući materijal za oklope za vojsku. Pored svojih studija, Fred je imao veliko interesovanje za triatlon. I preduzetništvo.

Fredova ideja je bila da pokrene svoju kompaniju i obogati se do 35-te godine života. Preuzeo bi rizik da ne bude inženjer do svoje 35-te, a ako do tad ne uspe, onda bi pokušao da nađe „regularni“ inženjerski posao.

Krenuo je sa idejom koja je njemu bila najbliža – pokušavao je da unapredi opremu koja se koristi tokom trčanja na veće distance. Počeo je da uključuje i prijatelje.

Kada mu te ideje nisu uspele, pokušao je da razvije aplikaciju za telefon. Za tu svoju ideju, morao je da postane profesionalni programer, iako mu to nije bila jača strana.

Ipak, i posle rada u Silikonskoj dolini, ta ideja nije uspela. Sada je osnovao novu firmu, radi na novoj aplikaciji, i skuplja prvi milion investicija. Izgleda da će mu ova ideja uspeti.

Živeći sa Fredom, bio sam u prilici da svakodnevno diskutujem o njegovim iskustvima. On je mene delimično podsećao na jednog preduzetnika koga sam znao u Srbiji 90-tih. Taj čovek je u preduzetništvo ušao manje svojim htenjem a više sticajem okolnosti. I poput Freda, učestvovao je u kreiranju više kompanija.

Razlika između ova dva preduzetnika je naravno bilo, pogotovo uzimajući u obzir probleme koje je čovek u Srbiji imao. Svi mi možemo pretpostaviti koji su. Jedan je svakako bio veoma uticajan – kratkoročna vizija ljudi iz okruženja – težnja ka nekom brzom obrtu ili namerada se koriste nelegalni kanale.

U jednoj od diskusija, Fred me je pitao zašto ja ne pokušam postati preduzetnik.Ja nisam imao pravi odgovor.Razmišljajući o tome, shvatio sam da nisam želeo da se nađem u istoj situaciji kao taj čovek u Srbiji – npr. da potplaćujem kako bi moj proizvod došao na tržište.

Većina mladih u Srbiji danas ima isto gledište koje sam ja imao. Mnogi smatraju da treba da rade isključivo ono za šta su se školovali. Naravno, to je validna perspektiva.Fakultet je sigurna ulaznica za siguran posao. Jedini problem je što je to perspektiva 20-tog veka.

Svi smo već svesni da radnih mesta nema za sve. Pogotovo ne za administrativne poslove kojim su većina fakulteta namenjeni. Pored toga, dinamika modernih društava uzrokuje da većine poslova za koje se studenti sada spremaju neće biti za 5 do 10 godina.

Ove činjenice se moraju prihvatiti. Studenti širom sveta već počinju da prihvataju te činjenice.

Fred je već to uradio i rešio da preuzme stvari u svoje ruke.

U vremenu Interneta i informacionih tehnologija, nezamislivo je mnogo mogućnosti za učenje i saradnju koje se otvaraju jednom mladom čoveku sa idejama. Naravno, ne kažem da će im biti lako biti preduzetnik. Verujem da će naići na mnoge probleme. Ali barem će moći da brže nađu informaciju ili obraditi podatke. Sve ostalo je samo pitanje volje.