Корида је од краја септембра и званично забрањена на северу Шпаније, у аутономној покрајини Каталонији где се велика већина аутохтоног становништва никада није ни идентификовала са овом врстом забаве која подразумева увек трагичан исход, обично за бика, а некада и за тореадора.

У недељу је у јединој преосталој арени Барселоне, такозваној ‘Монументал’, одржана и последња корида уз велико присуство публике, медија, али и противника и доконих који су искористили прилику да изложе своје политичке, хумане али и националистичке ставове.

“Зашто сам намазао лице црвеном фарбом попут крви? Метафора! Данас ће овде унутра изгубити живот шест недужних живих бића” говори један старији човек који већ годинама пред сваку кориду заузме место (има и званично одобрење власти као и протекцију) да би бранио право бикова на живот. “Ако нам се допада корида јел то значи да нисмо Каталонци?!?” додаје млађа жена која се спрема да уђе на последњу представу машући каталонском заставом.

Има и оних који користе гужву и узвикују: од ‘Viva España’ (Живела Шпанија) до ‘Visca Catalunya lliure’ (Живела слободна Каталонија) али и ‘Дискотека, дискотека!’ сугеришући у коју сврху би могао у будућност да се искористи простор арене која може да прими 18 хиљада људи.

Отворена 12. априла 1914. „Ла Монументал“ је од 1977. остала и једина у Барселони. Али каталонски политичари последње генерације имали су за један од својих циљева да окончају са овом врстом ‘шпанске забаве’: прво је 2006. изгласана у тајности забрана присуства млађима од осам година; у јулу 2010. у каталонском парламенту забрана борбе с биковима на територији читаве Каталоније изгласана је са 68 гласова (уз 55 против и 9 уздржаних), декрет који ће у децембру месецу и званично ступити на снагу.

На последњој кориди у Барселони, за коју су све улазнице биле распродате, наступао је и чувени Хосе Томас, који је успео да одсече биковима два увета и зада два убода.

Други тореадор, Серафин Марин – каталонског порекла узгред буди речено - био је задужен за финале, које је у протеклу недељу било пуно емотивног набоја: прво је бацио на песак два увета које је успео да одсече животињи против које се борио, а онда је, погледавши прво публику сав у сузама и сам клекнуо на под и пољубио тло „Монументала“ на коме више никада неће наступати.

А једино чему се нада потписник ових редова је да поменуто здање неће завршити као „ла Аренал“, угасла арена на барселонској Пласи Еспања, која је претходног пролећа претворена у огромни - тржни центар.