U Engleskoj živim već skoro pet godina, u Londonu studiram međunarodne odnose dve godine, a pre toga sam išao u srednju školu u Oksfordu. Život u Londonu je istinski zanimljiv, centar multietičnosti i jedno otelotvorenje kulturološke ekumene sveta je u Londonu.

Naime, mesto gde se suprotstavljaju David i Golijat, proleterijat i buržoazija, gde mali vrlo teško postanuveliki, kao što je verovatno slučaj u svim ostalim sazrelim kapitalističkim društvima. Engleska je mesto gde je teško napredovati u klasnom smislu, jer bi to tobože bilo van interesa tog opšte poznatog Engleskog tradicionalnog konzervativizma.

Kao Srbinu u Londonu, prva nezgodna stvar za prilagođavanje sredini je hrana. Bez sarme, bureka i ”normalnog” jogurta sa ”kravicom” teško je zamisliti ukusan život. Druga stvar, i ne manje važna, je psihologija ljudi. Drugačiji smisao za humor, drugačiji smisao života u najmanju ruku je takođe jedna od najvećih prepreka koje stranci moraju da prevaziđu kako bi se uklopili u jednu homogenu loptu koja se kotrlja boljem životu, u prevazilaženju ekonomske krize.

Međutim, kao jedan Srbin, željan domaće muzike i domaće hrane, uz neprikosnovenu pomoć prijatelja, pronašao sam jedan mali srpski svet pod okriljem londonskog neba. Naime, maleni srpski kosmos, u obliku kafane koja okuplja ljude koji imaju iste ideale, ista mišljenja i ista stremljenja tj. ljude koji vole da jedu ćevape, piju rakiju od dunje uživajući u neopisivoj muzičkoj harmoniji pesme ”Haljinica boje lila” .Neki bi se zapitali postoji li nešto bolje od toga. U Ilingu, opštini zapadnog Londona, stoji nekolicina srpskih restorana, kafana i klubova. Jedna uistinu Nirvana, za naše ljude sa malim snovima.