Nedavno sam pronašla sjajan privremeni posao u jednoj međunarodnoj organizaciji u Parizu i sva srećna pozvala gospođicu iz agencije za zapošljavanje koja me je tamo poslala. Upitala sam je da li više voli cveće ili čokolade i time se baš zaletela, moleći Boga da se odluči za čokolade jer cveće ima posebnu simboliku i lako mogu da se prevarim. Jedna prijateljica iz Koreje mi je objasnila da je u...

Još uvek pamtim dan kada sam stigao u Brno. Stanica je izgledala ofucano, tipični primer većine srpskih autobuskih stanica. Tačno u 6 ujutro izašao sam iz autobusa, napustio malo društvo nas 10-ak Srba koji smo krenuli put Češke. Osetio sam se kao odsečen od sveta dok je to malo mojih zemljaka što sam imao odlazilo put Praga. Na prvi pogled grad je izgledao zapušteno, ali kao i ostali, ima svoje...

Sedim na podu, u ruci mi neka knjiga, obolela od staračke žutice. Na televiziji upravo kreće špica nekog filma. Kćerka je sa majkom u drugoj sobi, još uvek vežbaju za sutrašnji test iz nemačkog. Klinja spava, umorio se u vrtiću, a ja se švercujem, umesto da povadim sudove iz mašine i počnem da peglam, kao što smo se ranije dogovorili. Današnji radni dan je prošao u trenu, kao i par hiljada onih pre...

Plavo-beli papirni stonjaci na razbacanim stolovima u širokoj bašti se blago talasaju pod naletima toplog južnog vetra. Za njima sede zadovoljni gosti sladeći se znalački  pripremljenim jelima,  dok im se pred očima širi raskošno plavetnilo egejske pučine. Brancin na roštilju, školjke u sosu od belog vina, grilovani oktapus, pohovani bakalar u sosu, marinirani inćuni, prženi škampi i...

Kazuki Tanaka, devetnaestogodišnjak iz Kobea, je jedne februarske nedelje krenuo na put ka Beogradu. Seo je u večernji autobus, a u prtljažnik je ostavio veliki kofer i mali ruksak. Sledeće jutro, kad je stigao u Tokio, sav bunovan, uzeo je samo kofer i nastavio put prema Cukubi, gradu udaljenom 60 km od Tokija. Posle desetak minuta, kad se malo razbudio, prisetio se svog ruksaka. Vratio se nazad na...

Ovo je jedan od mojih lenjih i bezvoljnih dana ispunjenih kišom i sivilom koji se uvlaci u svaku moju misao.  Jedan od onih kada kroz svaku kap kiše mogu da vidim prošlost i budućnost. Kada mi se dragi likovi i stihovi prošlosti provlače kroz prste, kosu, i ispune svaki kutak mog sećanja i moje duše. I svaki lik, i svaki stih, tu na mojim dlanovima vaja i priču i pesmu... peva i priča... I...

Dugo se već spremam da podelim svoje iskustvo sa vama, ali kako da započnem svoju priču, kako da odaberem pravi uvod, kako da kažem sve ono što mislim a da to ne deluje nekako otrcano, kako da pravilno zaključim svoju priču koja još i nema zaključak, koja ustvari možda tek počinje... Došla sam u Češku „davne“ 2003. godine. Niti me je rat naterao, niti sam jurila neku nedostižnu...

Kad dođeš u Ameriku, neke stvari krenu same od sebe, a neke, bogami moraš i pogurati. Prvi posao koji nam je obećavo sponzor, bijaše tako težak, da nakon samo jedne nedelje proklinješ ne samo sebe, već oca, majku, a ne ostade pokojni djed i baba. Nemam im šta zamjeriti. Govorili su meni moji, "Tuđa zemlja tuga pregolema". Dovede nas izvjesni Dejan i reče "eto, samo radite i nema...

Džek Nikolson ima brata-blizanca. Dok on sedi u prvom redu košarkaške hale u Los Anđelosu, brat-blizanac, takođe sa naočarima za sunce, skuplja kolica po parkingu samoposluge u Bernardsvilu, u Nju Džersiju. Ili ih je barem skupljao, do prošlog leta. Evo kako sam ga upoznao. Banka u kojoj radim svake godine organizuje, kao deo kampanje da omekša bes naroda, jedan dan dobrotvornog rada, pod imenom...

Život je hteo da se u poslednjih nekoliko meseci pored rodnog Beograda nađem u Makedoniji, Hrvatskoj i Sloveniji. Da li na odmoru ili na putu ka zapadu Evrope gde živim, bila su to neka nova iskustva na prostorima na kojima sam već i ranije boravio, ali u vremenima kada su ti prostori bili "naši". Devedesete su me zatekle na prelazu iz osnovne u srednju školu, kada klinci sa...