Посетиоци Београдске недеље дизајна су имали јединствену прилику да први пут у Србији чују представника чувеног међународног студија за архитектуру, пејзажну архитектуру и дизајн ентеријера Снохета. Библиотека у Александрији, Опера у Ослу и Центар за знање и културу у Меки у Саудијској Арабији само су неки од пројекатастудија са канцеларијама у Ослу и Њујорку, који је стекао светску славу. Мартин Гран, извршни директор Снохета дизајна је на конференцији под називом „Будућност на квадрат” у Југословенском драмском позоришту посетиоцима приближио начин стварања, концепт, важне пројекте и визију познатог студија захваљујући подршци Амбасаде Норвешке у Србији.

„Верујемо да је међународна креативна арена веома важна за било који пројект Снохете и самим тим је Београдска недеља дизајна релевантно место за рад, како на позорници, тако и ван ње. Одушевљен сам и почаствован што сам позван да дођем и одржим предавање. Први пут сам у Београду и веома сам срећан због тога. На предавању сам говорио о вероватно најважнијем средству Снохете - људима који су заједнички инспирисани годинама стварали архитектуру и дизајн. Истакао сам способност Снохете да уздигне креативност пре изградње, наше уверење да је концепт важнији од самог стварања. И, наравно, да јестручност основа креативности,”  истиче Мартин Гран, извршни директор Снохета дизајна, дела компаније који се бави брендингом и графичким дизајном.

Историја компаније Снохета је почела 1989. године када се тим архитеката и дизајнера окупио на изради пројекта Александријске библиотеке за који су исте године освојили прво место на конкурсу у Лос Анђелесу. На месту античке библиотеке, на обали Средоземног мора међу оронулим стамбеним зградама, створена је једанаестоспратница од стакла и бетона која подсећа на огроман соларни диск. На гранитном зиду који гледа на југ уклесана су слова већине светских писама, што представља својеврсну промоцију националне, културне и језичке шароликости која се чува у овој грађевини. На површини од око 40.000 квадратних метара налази се највећа јавна читаоница на свету, као и специјализоване дечје, читаонице ретких књига, рукописа, микрофилмова, а њен саставни део је и Музеј рађен по античком узору. Посебно се издваја „Нобелова соба” на трећем спрату у којој су смештени бисери светске књижевности. Реализација овог амбициозног пројекта коштала је инвеститоре 220 милиона долара и трајала је око 20 година.

„Александријска библиотека је један од пројеката компаније који дословно визуализује концептуалну снагу Снохете. Комплекс представља сложени спој култура, народа и историје. Често га објашњавамо као филозофску димензију прошлости, садашњости и будућности. Приликом осмишљавања концепта будуће библиотеке, размишљало се шта је аналогно традиционалним састојцима папируса, књига или чак библиотеке. Први прототип је био округлог облика и, наравно, веома мали. Сада, ако погледате слику увећаног силицијумског микрочипа, можете јасно да уочите сличност са заобљеним кровом Александријске библиотеке. И не само да је концептуализована функција чипа уклопљена заједно са дизајном, него је и дата технологија мање-више пренета на функционалне прозоре на крову, пропуштајући индиректно светлост, како драгоцени историјски простор не би био оштећен или окрзнут директном сунчевом светлошћу. Способност да се од микроскопског прототипа креира концепт који води до ове интимне и амбициозне читаонице и зграде која промовише знање и развој, за мене је како импресивно, тако и инспиративно,” сматра Мартин Гран.

Иако не познаје креативну сцену Србије од раније, представник Снохетте је истакао да је напокон дошло време да дође, слуша, учи и разговора са креативним људима наше земље. Сматра да је разговор вероватно најмоћније оружје за развијање креативности и стварање стубова иновације, а посебно истиче везу уметности и архитектуре.

„Уметност понекад може да комуницира са нама на нивоу на коме говорни језик и наша подсвест не могу. Објекти нас додирују, али не можемо да их објаснимо. То је за мене фасцинантно, а уметност је понекад управо то - фасцинирајућа. Истовремено бих могао да цитирам Крега Дајкерса који је једном рекао: „Архитектура може да створи простор за уметност, а уметност простор за архитектуру. Границе нису видљиве. Слика живи у уму“.

Студио Снохета данас броји око 120 дизајнера који раде на пројектима у Европи, Азији и Америци. Целокупна политика пословања допринела је да Снохета последњих година освоји и заврши неке од највећих пројеката широм света, од којих треба истаћи необичну рибљу пијацу у Маскату у Оману која је инспирисана протоком воде у реци, али иучешће у креирању визуелног идентитета такмичења за песму Евровизије у Ослу.

- Тренутно радимо на неколико брендинг и дизајн пројеката у Ослу и Њујорку. Осмишљавамо визуелни идентитет једне од највећих норвешких финансијских институција у Ослу и норвешке Фондације медицинских сестара, а истовремено смо ангажовани и на неколико пројеката дизајнирања књига. Такође, приводимо крају рад на новом називу и изгледу групације хидро-електрана, које послују у Африци и Централној Америци. То су само неки пројекти на којима тренутно радимо,” каже Мартин Гран.