Луксуз социјалних станова

Управа Беча је највећи кућни савет Европе. Град са 1,6 милиона становника власник је 220 000 социјалних станова – оних који су подигнути из градског буџета. Управа аустријске престонице годишње изгради око 5 000 а реновира 1 000 станова. Право да живе у градским улазима, имају сиромашније Бечлије. Та сиротињска привилегија значи да плаћају повлашћену, врло приступачну кирију, али не и да станују у треш зградама. Истини за вољу, неке општинске згаде из педесетих година изгледају одбојно и личе као да су пресељене са београдске Карабурме, али већином су то реновирани објекти, поготово у такозваним квартовима за становање – Wohnpark.

Обишли смо један од таквих квартова у улици Landstraser-Hauptstrase. Ту се налази 20 социјалних улаза. Зграде споља делују скромно. Лишене су украса, терасе су узане. Форма подсећа на сведеност бау-хауса. Према улици, кварт је истурио „кинески зид” у виду хладног бетонског паноа с неколико улаза. У дворишној страни су здепасте шестоспратнице, које су окречене весело, плаво, розе, па толико не боду поглед. И то би отприлике било све од лоших страна социјалног кварта.

Станари кола паркирају у подземним гаражама које се простиру целом површином зграде. Правило градске управе јесте да паркинг простор мора бити изграђен истовремено са зградом, и да је његова величина трећина квадратуре надземног објекта. Једном речју, места за кола има довољно, тако да паркинзи не одузимају простор игралиштима.

Социјални кварт је рај за децу. Многобројни терени за спортове и играонице под ведрим небом заштићени су жичаном оградом која на појединим местима достиже и три метра висине. Ограђени простор се закључава а кључеве држи кућни савет. Нигде нема прљавштине. На свакој корпи за отпатке истакнут је и телефон управе вртова: Gartentelefon 4000/8042. Псима није дозвољено ландарање по парку. Власници морају да поштују таблу која налаже „Hunde an die Leine” – држите пашчад везану. Кућним љубимцима за слободно трчкарање одређен је само један мали посебно ограђени простор. Све упозорава на то да је ово место где деца имају предност. Чак је и родитељима, читај мајкама, забрањено да на игралишту пуше.

Кровови зграда су листом равни и мало је рећи да су оцветани, пре личе да су пошумљени. Повратак природи је зов којем није одолео ниједан кућни савет. На крову социјалне зграде води се роштиљски друштвени живот у шумско-ливадском пејсажу. Еколошки димњаци роштиља филтрирају дим пре него што га испусте у чисту атмосферу Беча.

Видели смо на једном крову минијатурни ветрогенератор и соларни панел – тек да утисак о еколошкој свести у социјалном кварту буде потврђен.