Земља позната по добрим винима, музици, јелима, дизајну и фудбалу, подигнута на темељима некадашњег Римског царства, представља „живу уметничку галерију” у којој се налази више од 50 одсто укупне светске баштине.

Током три хиљаде година богате културне историје, Италија је била центар многих праваца европске уметности, а престоница Италије, Рим, вековима је био политички и културни центар Западне цивилизације.

Данашња Италија, подељена је на 20 покрајина од којих је пет аутономно. Спада међу најразвијеније земље света.

Процес модернизације и индустријализације средином 20. века условио је промену друштвених обичаја и свакодневног живота у Италији.

Велики број становника населио је индустријске градове попут Милана, Торина и Ђенове, а нација се трансформисала од претежно традиционалног друштва заснованог на пољопривредној производњи у једно од најмодернијих и индустријски најразвијенијих.

Италијани слове за народ истанчаног укуса и рафинираног стила. Одевање, избор хране и ресторана, врста рекреације и аутомобила најбољи су показатељ богатства и социјалног статуса.

Разлика између богатих и сиромашних огледа се и у одабиру места становања. Док сиромашнији живе у становима у граду или на периферији, богатији углавном живе у (породичним) кућама и вилама.

Куће су одувек биле центар друштвеног живота Италијана и служиле су за опуштање, уживање и породична окупљања. Будући да веома поштују традицију и породичне успомене често комбинују намештај који је припадао претходним генерацијама уклапајући га са новим и другачијим стиловима.

Како је Италија један од највећих и најпознатијих светских произвођача намештаја, кухиња и керамике не чуди што се животни простор уређује углавном домаћим производима. Веома је присутан намештај од коже, а на подовима доминирају плочице од теракоте или керамике.

Они богатији користе плочице и друге елементе са потписом познатих дизајнера попут Версаћеа, Д&Г и Валентина. Теписи и подови који се простиру преко целе просторије су права реткост, с обзиром да их Италијани сматрају непрактичним за одржавање, изазивачима бројних алергија и веома нездравим за живот, а уобичајени аксесоар чине слике и фотографије из породичног живота.

Биљана Анђелковић, антрополог