Ратови рушили, воља обнављала

Пољска је девета земља по величини у Европи, са више од 38 милиона становника. Клима, рељеф, али и суседне земље битно су утицали на развој грађевинарства, архитектуру и технике зидања током векова. За годину оснивања Пољске узима се 966. када је тадашњи кнез прихватио хришћанство. Пољски градови одражавају читав спектар европских градитељских стилова, уз природно већу везу са Русијом, Литванијом, Белорусијом, Немачком, Словачком и Чешком...

Романска архитектура приметна је посебно на црквама у Кракову, док је за готски стил градње један од најбољих примера црква Свете Марије у Гдањску. Развој романске архитектуре пратио је завршетак процеса увођења хришћанства у Европи када се јавила велика потреба за градњом цркава са чврстом статичком формом.

Богато украшене таванице, лође и аркаде на зградама главна су обележје архитектуре у време ренесансе, што се види на здању Скупштине града у граду Познању. Примери градитељских стилова раног барока виде се на црквама Св. Петра и Павла у Кракову.

(/slika2)Бурна историја Пољске (посебно ратови у новије доба) није имала милости ни за становнике ни за бројне споменике архитектуре. Само у Другом светском рату страдало је шест милиона Пољака. Ипак, упркос жестоким разарањима остали су бројни дворци, цркве и друга здања јединственог стила. Нека од њих су дуго и мукотрпно реновирана и обнављана, посебно након разорних последица, посебно Стари град и Краљевски замак у Варшави и Стари град у Гдањску.

Архитектура у Гдањску више је готичком стилу што је често међу бившим трговачким градовима дуж Балтичког мора и у северном делу источне и централне Европе. Архитектонски стил Вроцлава, четвртог града по величини у Пољској, по свему је налик немачкој архитектури, јер се некада и налазио у оквиру граница Немачке. У Кракову се налазе и најбоље очувани урбани комплекси у готском и ренесансном стилу.

Другу половина 17. века обележила је барокна архитектура. Високе куле су типичне за градњу у Пољској у том периоду. Класичан пример барока је и зграда Универзитета у Вроцлаву, док је Варшава центар класицизма, посебно у време владавине последњег пољског краља Станислава Другог. „Палата на води” спада у најзначајније примере неокласичне архитектуре.