Meni

Moja kuća

Stepenice u kući

Planiranje
U projektovanju kuća ili stanova na više nivoa, jedan od najvažnijih detalja je stepenišni prostor. Za neke statusni simbol, za druge mogućnost da se pokaže raskoš i moć, a trećima samo put ka potkrovlju. Bez obzira na lični tretman, pravilno određen položaj, veličina i oblik stepeništa umnogome utiču na kvalitet života u kući. Da bi se odredilo najbolje mesto za stepenište, potrebno je pridržavati se sledećih pravila:

– u prostranim kućama, sa jasno odvojenom funkcijom spavanja na spratu i dnevnim boravkom u prizemlju, stepenice su deo ulaznog hola ili su u njegovoj neposrednoj blizini;

– stepenište može biti jednokrako, dvokrako sa ili bez podesta, trokrako ili zavojito (spiralno) – raspoloživi prostor diktira koje je najprikladnije za primenu;

u dupleks stanovima i manjim kućama stepenice su najčešće deo dnevne sobe;

ako su stepenice deo dnevnog boravka dizajniraju se kao komad nameštaja, uz upotrebu materijala koji već postoje u prostoru;

u skučenim stanovima podstepenišni prostor se koristi za pozicioniranje pomoćnih prostorija (ostava, sanitarni čvor...), ili kao deo nameštaja (police za knjige, komoda za TV, radni kutak);

pri planiranju stepenica, prvenstveno se razmišlja o postojećim konstruktivnim elementima (zidovi, grede, podesti, stubovi) koji treba da ih nose. Od mogućeg sistema nošenja, zavisiće i rešenje koje se primenjuje;

ako ne postoje posebna estetsko-funkcionalna ograničenja, stepenišna vertikala može biti tretirana kao dekorativna skulptura;

dimenzionisanje svih elemenata stepeništa najvažniji je deo njihovog projektovanja.

Dimenzionisanje
Pri dimenzionisanju stepenica moraju da se poštuju striktna projektantska pravila. Ona se odnose na širinu stepenišnog kraka, visinu i širinu gazišta, visinu stepenišne ograde, broj stepenika u rektifikaciji (stepenišnom krugu). No, nije dovoljno samo dobro proračunati parametre već ih treba i precizno realizovati.

Svi stepenici moraju biti istih dimenzija, u protivnom su nebezbedni i uzrokuju padove i povređivanja, posebno pri silaženju. Čovek koristi stepenice ne razmišljajući, nesvesno hvatajući ritam koraka, ne očekujući razliku u visini, gubi ravnotežu i pada.

Pravilno dimenzionisanje – svaki stepenik ima visinu – h i širinu gazišta – b; pravilno je dimenzionisan ako je 2h+b=61-64 santimetra, što odgovara dužini prosečnog čovekovog koraka pri penjanju ili silaženju. Najprijatniji su stepenici visine 16-18 santimetara i širine gazišta od 26 do 29 santimetara. Kod zavojitog (rektifikovanog) stepeništa, dimenzionisanje se radi prema srednjoj liniji kretanja za koju važe ista pravila kao za ravno stepenište.

Dizajniranje
Kada se odluči za tip stepenica (zavojito, jednokrako, dvokrako...), na arhitekti je da izborom konstruktivnog rešenja ili dizajnom pokaže kreativnost.

Koja su moguća konstruktivna rešenja

centralni stub, srednji nosač stepenika, bočni nosači, konzolna gazišta oslonjena samo na bočni zid, vidni ili skriveni nosači...

Dizajnerska invencija zavisi od primenjenih materijala

drvo, aluminijum, prohrom, čelik, staklo, plastični materijali.

Konstruisanje
Pri gradnji novog objekta – po projektu, statičkim proračunom obuhvaćene su i sve stepenišne vertikale, bilo da se radi o izvođenju u betonu ili na metalnoj konstrukciji.

Kod naknadnih adaptacija i formiranja novih stepeništa, najčešće primenjivana konstruktivna rešenja su drveni ili metalni nosači. Čelična konstrukcija je najpraktičnija, lako se prilagođava svim statičko-estetskim zahtevima, i nije podložna odstupanjima kao posledici zuba vremena. Drvene stepenice se kad tad rasuše i škripe.

Materijalizacija
Izbor materijala zavisi od stila kuće i celokupnog enterijera. Sve su ređa "teška" betonska stepeništa u kamenu i mermeru sa livenim ogradama, ili balusterima od kovanog gvožđa. Dominiraju savremeni materijali – prohrom, staklo, plastične mase, čelični presovani limovi, drvo svih vrsta i obrada, veštački graniti...

U trendu je staklo – na gazištima, podestima, ogradama. Efektno je, ako je kaljeno potpuno je bezbedno. Problem je što izaziva nesigurnost. Verovatno je većina nas doživela nelagodu krećući sa po staklenim podovima nad ambisima arheoloških nalazišta, ili po staklenim galerijama tržnih centara i muzeja. Poseban strah izaziva kretanje po staklenim stepenicama, pa još kad su oslonjene samo sa jedne strane i lebde u vazduhu... Malo ko se neće čvrsto držati za ogradu.

Prefabrikovana stepeništa
Na tržištu postoje prefabrikovana stepeništa, standardnih dimenzija gazišta, uz mogućnost izbora dužine i broja stepenika. Najčešće su drvena, ali ima i metalnih – od profilisanog lima. Koriste se za brze adaptacije i nešto su jeftinija od ostalih.

Stepenište kao skulptura
Koliko su stepeništa značajan deo enterijera govori činjenica da u mnogim zemljama mesečno izlaze profesionalni časopisi samo sa ovom temom. U javnim prostorima stepenice, po pravilu, imaju centralno mesto. Savremeni trendovi, primena poliranih materijala, svetlosni efekti, stvaraju novi mit – stepenice kao skulptura za sebe. Neretko, i u kućnom ambijentu, efekti su slični.

Skrivene stepenice
Kao druga krajnost, ponekad je potrebno sakriti stepenice od pogleda gostiju. Put ka tavanu ili podrumu, loše betonirane strme stepenice... Sve vrste maski su dozvoljene, čak i vrata ka stepenišnom prostoru. Važno je samo obezbediti dovoljno svetla iz bezbednosnih razloga.

Svetlost
Svaki stepenišni prostor treba da je dobro osvetljen. Ako nema prirodnog svetla, postavlja se veštačko osvetljenje koje neprekidno svetli. Najčešće rešenje su bočne zidne svetiljke. Efektne i korisne, ugrađuju se reflektorke na zidovima, neposredno uz gazišta. Svetla u ogradama, svetleći rukohvati – gelenderi, svetlo u čelima stepenika...

Ograde
Osim nesumnjivo bitne funkcije – bezbednost i zaštita pri penjanju, ograde su bitan deo dekoracije svakog prostora. Moraju biti čvrsto fiksirane, bočno ili u podu, dovoljno visoko postavljene, sa pravilno dizajniranim gelenderom. Ograde služe za pridržavanje pri kretanju i treba da odgovaraju stisku šake. Svako stepenište traži svoju ogradu. Stilsko, zavojito, monumentalno – ograda od kovanog gvožđa; prohromski nosači sa staklenim gazištima – prohromski cevasti rukohvati ili staklene ograde; gazišta od profilisanog lima – čelične sajle.

Zavojito stepenište
Spiralno stepenište se preporučuje u slučajevima malog prostora, ali ga mnogi biraju i iz estetskih razloga. Minimalan prostor koji zahteva je rupa u podu 180 sa 180 santimetara. Širina stepeništa ne treba da je manja od 85 santimetara i 10 santimetara za centralni stub. Ne preporučuje se u domovima u kojima žive starije osobe i mala deca. Sve ostale karakteristike su mu za preporuku – lako se izrađuje i postavlja, može da se pravi od skoro svih materijala, uz korišćenje mnogih dizajnerskih invencija. Slobodno stoji u prostoru, bez iskorišćenja podstepenišnog prostora.

Minijaturno stepenište
Ponekad put ka tavanu ili platformi za smeštaj kutija i kofera vodi izuzetno strmim stepenicama, koje skoro da liče na merdevine. U ovim slučajevima koriste se posebno dizajnirane stepenice sa gazištima krojenim za levo i desno stopalo. Naizmenična proširenja tačno određuju način penjanja. Veliki je izbor kreacija na ovu temu, te ove "merdevine" lepo izgledaju u prostoru.

Protivkliznost
Kod oblaganja stepenika treba voditi računa da se koriste protivklizni materijali. Ovo posebno važi za spoljne stepenice ili za mesta koja su izložena kvašenju. Dodana bezbednost postiže se ugradnjom ivičnih profilisanih aluminijumskih lajsni, ili lepljenjem protivkliznih traka na gazišta.

Branka Bošnjak, dipl. inž. arh.
objavljeno: 06.03.2007.

Za Vaš uređaj postoji Andorid aplikacija, želite li da je instalirate?

Instaliraj Kasnije