Некретнине

Страх од губитка стана

Кашњење у отплати рата мање је од један одсто укупног броја одобрених стамбених кредита

Више од 70.000 грађана Србије успело је да у последњих неколико година до крова над главом дође путем банкарских стамбених кредита. И поред тешкоћа и глобалне беспарице, сваком је ипак слађе да банци плати месечну рату за живот у свом, него да новац „крцка” за кирију у туђем стану. Како се ови кредити дуго отплаћују тешко је предвидети све тешкоће на мучном, кривудавом и дугом путу отплате. Последњи пример турбуленције динара на доле, чиме је рата кредита узетог у еврима аутоматски поскупела добар је пример (не)предвидивих ситуација.

Међутим, ако је веровати најновијим подацима Удружења банака Србије, када су у питању наши грађани редовност у отплати највећа је управо код стамбених кредита. Цифре су јасне: кашњење у отплати рата мање је од један одсто укупмног броја одобрених стамбених кредита!

Другим речима, кредитни дужници свесни су да са отплатом стамбеног кредита нема шале и да је улог у случају неплаћања рата велики. Могућност губитка стана снажан је мотив да се уговорене обавезе измирују на време. Дисциплину грађана потврђује и Верољуб Дугалић, генерални секретар Удружења банака Србије:

Овде је доцња мања од један одсто, али то је сасвим разумљиво због могућег активирања хипотеке. Код стамбених кредита је и најмањи износ кашњења.

Банке и нису тако сурове када је реч о онима који не измирују обавезе. Наш саговорник каже

– Није интерес банке да одмах по сваку цену изврши наплату и „угуши” клијента већ да изнађе решење у обостраном интересу. Наравно, ако решења ипак нема, а ако су грађани у питању, онда се активирају механизми осигурања, меница или хипотека у крајњем случају – појашњава Дугалић.

Према његовим речима последњих месеци је приметан пораст тражње осталих кредита – али највише кредита за рефинасирање, што опет пуно говори о томе да грађани покушавају да умање своја месечна задужења .

И у Националној корпорацији за осигурање стамбених кредита (НКОСК) нуде слично појашњење на питање шта се дешава у случају када клијент престане са сервисирањем кредита банци.

Банка у оваквим ситуацијама а у договору са клијентом може на одређено време да одложи рок отплате кредита, то јест да предложи његово реструктуирање. У договору са клијентом банка се опредељује за овакав вид решења када се установи да клијент само привремено није у могућности да на време измирује своје обавезе око отплате кредита, али да ће у скорије време поново бити платежно способан. Међутим, уколико банка и клијент не постигну договор око одлагања рока отплате кредита односно реструктуирања, односно ако клијент и након одлагања рока отплате настави да неуредно испуњава обавезе према банци, спроводи се продаја непокретности у поступку предвиђеном одредбама Закона о хипотеци или Закона о извршном поступку. После тога се из средстава остварених продајом непокретности намирују потраживања банке и РС уколико је у питању субвенција.

-----------------------------------------------

Критичнo између четврте и седме године

Тешко је наћи прецизан податак о броју одузетих некретнина због неизмиривања кредитних обавеза, али незванично, провејава бројка од око 60 станова. Банке нерадо излазе са оваквим информацијама, и стиче се утисак да се сви актери стамбеног зајма труде да до последњег чина и не дође. Разлози за нередовну отплату углавном су смањена примања, кашњење плата, губитак посла, повећање вредности евра и швајцарског франка за које су везани стамбени кредити. Експерти напомињу да критични период у отплати стамбеног зајма наступа између четврте и седме године.

Саша Марић
објављено: 29/01/2010

Последњи коментари

Марко  | 01/02/2010 23:08

Одржавањем високе цене квадрата становништво се условљава да узме високе суме кредита чиме се трајно слаби куповна моћ и потрошња и тако дугорочно слаби привреда.