Meni

Nekretnine

Vaš pravni vodič

Lokal u pripremi...

Porez na prenos apsolutnih prava plaća se i kod prenosa imovine sa jednog pravnog lica na drugo uz naknadu, kao i u slučaju prenosa apsolutnih prava između fizičkih lica. Isti je slučaj i kod prenosa sa pravnog na fizičko lice, i obrnuto.

U slučaju prodaje pravnog lica, prenosi se uz naknadu celokupna imovina tog lica, uz obavezu plaćanja poreza, kako u slučaju njegove redovne prodaje, kada se pravno lice prenosi na drugog vlasnika, tako i u postupku likvidacije ili stečaja, kada se prodaje imovina iz likvidacione ili stečajne mase. U ovim slučajevima plaća se porez na prenos apsolutnih prava, jer se radi o prenosu uz naknadu.

Prenosom uz naknadu smatra se, takođe, i sticanje prava svojine i drugih apsolutnih prava na osnovu pravosnažne sudske odluke ili drugog akta državnog organa. Na primer, kada u sporu oko svojine sud dosudi pravo svojine jednom pravnom licu, ili kod prodaje nepokretnosti radi prinudne naplate.

Nije definisan slučaj kada vlasnik koji likvidira preduzeće u postupku redovne likvidacije ne prodaje preostalu nepokretnu imovinu već je zadržava za sebe. Ovde se radi o prenosu sa pravnog lica na vlasnika koji je fizičko lice, i to bez naknade.

Porez na prenos apsolutnih prava ne plaća se u slučaju ulaganja apsolutnih prava u kapital akcionarskog društva, odnosno društva sa ograničenom odgovornošću, na primer kada se nepokretnost u vlasništvu osnivača unosi u imovinu društva. Osnivač može da povuče uloženu nepokretnost, a ako ima više osnivača, odnosno suvlasnika, svaki od njih može da povuče uloženu imovinu, bez plaćanja poreza na prenos apsolutnih prava jer se povraćaj ne obavlja uz naknadu.

Analogno tome, u slučaju likvidacije preduzeća, vlasnici, odnosno osnivači imaju pravo da zadrže imovinu koja je preostala posle isplate dugova i svih troškova postupka likvidacije koju su uložili u pravno lice. Da li to može da se primeni i u slučaju kada preostane imovina koju je preduzeće steklo u redovnom poslovanju, bilo kupovinom bilo izgradnjom, pokazaće praksa nadležnih organa.
objavljeno:

Poslednji komentari

Naum Naumović | 03/04/2011 17:11

Ovo je moje lično iskustvo.

Kada vlasnik planira da nakon likvidacije, imovinu ostavi sebi, mora da uradi ugovor o kupo-prodaji između svojeg doo i sebe. Ako je PIB i dalje aktivan pare idu na račun doo da bi nakon likvidacije išle na lični račun vlasnika. U tom slučaju porez na prenos plaća prodavac (doo) u mestu sedišta.

Alternativa je ugovor o poklonu. U tom slučaju nema transfera novca ali tada porez na prenos plaća poklono-primac (vlasnik) u mestu stanovanja vlasnika.

Ovo su informacije koje sam dobio u MUP-u i Poreskoj Upravi (jer kao vlasnik hoću da zadržim automobil i lokal). Zbog toga moram likvidaciju da produžim bar još za mesec dana da sakupim sredstva bar za porez na automobil.

Preduzeće mora da se reši svoje imovine (nekretninu, automobil, oprema i sl.) da bi se sama likvidacija okončala (verovatno se to iskazuje u konačnom vanrednom finansijskom izveštaju). Zato je važan redosled poteza jer se posle neke akcije ne mogu izvesti (PIB ugašen, pečat ne važi i sl.)

Rade Veizovic | 03/01/2012 22:41

Sta znаči, nije dfinisan slučaj kada vlasnik koji likvidira preduzeće u postupku redovne likvidacije, ne prodaje preostalu nepokretnu imovinu već je zadržava za sebe? Moram li platiti porez ili ne ?

Za Vaš uređaj postoji Andorid aplikacija, želite li da je instalirate?

Instaliraj Kasnije