Meni

Nekretnine

U selima "džabe", u gradovima papreno

Što bolje mesto, to cena viša

Dok se u susednoj Crnoj Gori polako "izduvava balon" intenzivnog investiranja u nepokretnosti, naročito u kupovinu građevinskog zemljišta, a veliki kapital stranih (uglavnom ruskih) investitora se polako seli ka Hercegovini (Tjentištu) i posebno ka primorskom delu Albanije, koji je sada naglo postao atraktivan, u Srbiji je, kako ocenjuju poznavaoci, i dalje blaga stagnacija prometa, posebno kada je zemljište u pitanju, a nema ni kolebanja cena.

Glavno obeležje tržišta placeva kod nas i dalje je to da su cene zemljišta u ruralnim, seoskim sredinama, i pored dobrog kvaliteta, potcenjene i da se poljoprivredno zemljište, sem u Vojvodini, jako slabo prodaje. Cena zemlje u mnogim krajevima Srbije varira od samo 100 do najviše 700-800 evra po aru. Suprotno, sve rekorde u ceni građevinskih placeva neprikosnoveno drže elitni delovi Beograda gde se do kvalitetnih placeva može doći po ceni od pedeset hiljada do čak sto hiljada evra po aru, a jednako veliki magnet za sve koji trguju kvalitetnim zemljištem ostaju i dalje parcele pored prometnih saobraćajnica.

– Čini se da još nema nekog jasnog plana kako da se ožive seoske sredine, i migracija ljudi sa sela u grad i dalje traje. U mnogim oblastima centralne Srbije, posebno Šumadije, čitava imanja od čak dva i više hektara mogu da se kupe za 20.000-25.000 evra, sa kućom, okućnicom, štalom i drugim pratećim objektima i vrlo pristojnom infrastrukturom. Reč je, što je apsurdno, o kvalitetnoj i plodnoj zemlji. To su uglavnom staračka imanja na kojima su ostale osobe koje ne žele da ih napuste, dok mlađi za život u takvoj sredini nisu zainteresovani. To su sela oko Aranđelovca, Topole, Trstenika, Kragujevca, Jagodine. Zemlja je jeftina i na jugu Srbije u okolini Leskovca, Vranja – pojašnjavaju u agenciji za promet nekretnina "Old rojal".

S druge strane, zemljište pored prometnih saobraćajnica i dalje je najatraktivnije investitorima. U široj zoni Beograda trenutno je na ceni takozvani rušanjski pravac, u blizini obilaznice oko glavnog grada. Vlasnici atraktivnih parcela u ovoj zoni već sada računaju na cenu 5.000-8.000 evra po aru, što je u ovom periodu još i jeftino, a po prognozama poznavalaca ta cena će, sigurno, biti i viša u narednom periodu.

Dobra cena zemljišta očekuje se i u delu Zlatibora gde je planirana izgradnja civilnog aerodroma. To će usloviti i znatno veći priliv turista na pitomu srpsku planinsku lepoticu, ali i okolne Taru i Divčibare, pa vlasnici parcela kraj buduće piste već sada hvataju zalet za prodaju.

– Zemlja pored autoputa je takođe veoma atraktivna, ali je cena i te kako različita na pojedinim delovima i na nju utiče nivo izgrađene infrastrukture. Naime, skuplje i atraktivnije su parcele koje su bliže poprečnim putevima, ili ulazima-izlazima na ovu saobraćajnicu, od onih koje nemaju infrastrukturu, i investitori o tome vode računa – dodaju u istoj agenciji.

Što se Beograda tiče, cene zemljišta su standardne. Ko hoće do kvalitetne građevinske parcele u centru grada, na Vračaru, Dedinju, ili Savskom vencu, za okvir 10 puta 10 metara moraće da pripremi između 50.000 i 100.000 evra. Cena varira u ovako velikom opsegu jer zavisi od toga šta na toj parceli može da se gradi, a na nju znatno utiče i to kolika je širina frontalnog dela placa, koliki je koeficijent izgrađenosti, dozvoljena visina objekta, broj garažnih mesta, koliko je prostora predviđeno za poslovanje, a koliko za stanovanje. Skup je i Novi Beograd koji je u nivou 40.000-50.000 evra po aru. Na Čukarici, u Rakovici ili Zemunu cena je oko 30.000 evra po aru, u Mirijevu oko 10.000 evra, a u prekodunavskim naseljima u nivou od oko 5.000 evra. U avalskim naseljima cene placeva variraju od 5.000 do 10.000 evra, dok je na Miljakovcu cena građevinske parcele oko 10.000 evra.

Naravno, i dalje su natraženiji atraktivni placevi na kojima su stare, trošne prizemne kuće, mada je gotovo opšti trend u prestonici da je većina vlasnika takvih objekata u imovinsko-pravnim sporovima sa komšijama, ili familijom, što odbija investitore. Tamo gde su papiri čisti, a sporovi rešeni, vlasnici trošnih udžerica mogu da se nadaju od 20 do 25 odsto površine stanova u novogradnji, ukoliko sklope ugovor sa zainteresovanim investitorom.
objavljeno:

Za Vaš uređaj postoji Andorid aplikacija, želite li da je instalirate?

Instaliraj Kasnije