Погледи са стране

Владимир Кецмановић

Филм је весела књига која се пева

Да се не лажемо – постојање беспрекорних критеријума и њихова доследна примена нису могући ни у једном времену и ни на једном месту. Али, ми смо га – данас и овде – баш претерали.

Разлога зашто смо отишли тако далеко има безброј. Многи су нам познати. Неких, вероватно, ни сами нисмо свесни. Последице су трагикомичне.

Мрак је густ и тежак. Не види се светлост на крају тунела.

Како је у осталим областима, тако је и у уметности.

Ако и не знамо шта вреди, знамо шта сигурно не вреди. Али се правимо да не знамо. И ствари које не вреде се на културној сцени, у најмању руку, третирају једнако као оне за које да ли вреде или не вреде у најмању руку нисмо сигурни.

Ако и не знамо ко је за вредновање одређене уметности ваљан арбитар, добро знамо ко је потпуни шалабајзер. Али се правимо блесави. То је вештина коју смо вековима вежбали, па је користимо рутински и са лакоћом.

Згодна особина дилетаната је та што је њихова нестручност широко примењива. На пример: ако неко не зна да процењује вредност филмске уметности, а упркос томе му је дато да је процењује, онда не постоји ниједна препрека да му се омогући да са једнаком упућеношћу процењује и књижевност. А зашто не и позоришну уметност, која је и филму и књижевности сродна. О тумачењу ширег културног контекста да и не говоримо...

Дилетанте је могуће поделити на две групе: склоне компромису и бескомпромисне.

Бескомпромисне бескомпромисност прилично лимитира. Они се удружују са једнако бескомпромисним и једнако бесловесним истомишљеницима, пљују оношто им –најчешће из разлога који са суштином уметности немају ама баш никакве везе – није по вољи, и гласно протестују. Нападима на све и свакога сами себи онемогућују шири утицај. На томе се, најчешће, њихово учешће у културном животу завршава.

Дилетанти склони компромисима су, међутим, непобедиви. Згодни су за диловања и лобирања, мувања и сплеткарења. Дакле: стручњаци су за културну политику. Вешто председавају разноразним комисијама и жиријима. Мудро одређују које су најбоље књиге. До детаља су упућени у односе моћи када додељују филмске и позоришне награде...

За најизразитијег представника наведене групе још увек није доказано да је бирао најбољу балетску представу.

Али, упркос годинама, човек је у снази. Још увек није касно.

Владимир Кецмановић
објављено: 18/03/2010.

Последњи коментари

dokaz  | 18/03/2010 12:25

Dokazujemo da se integrisemo u Evropu, na primer u francuskoj imate takozvane "nove filozofe" ( bas i nisu novi jer fenomen postoji od kraja 70-tih) koji imaju misljenje o svemu i kompetenost skoro u nicemu. Moravia je pisao " Konformistu", Bertoluci snimio film, a mi dalje zivimo u epohi " kako sam sistematski unisten od idiota", neophodnih iluzija i fabrikovanja misljenja.

Милош Ј. Косовац | 18/03/2010 18:28

Нико да погоди на кога то мисли г. Кецмановић, а ево ја шаљем моју критику за "Српски филм" страве у ушжаса у коментару који следи,па нека господин процени где ће да ме сврста.

Милош Ј. Косовац | 18/03/2010 18:33

Земље у транзицији су под инерцијом силе која је дејствовала пола века у затвореном систему СССР-а и социјализму СФРЈ.Жудели смо за Западом,па сада када уводимо тај систем који упрово доживљава колапс,док људство одумире трчећи да себи угоде,по било којој цени:похлепни и„успешни“да имају и своје авионе, милијарде,па макар зарађивали продајом оружја,плаћањем за убијање масовно или појединачно,док у исто време се повећава број сиромашних и бедних;"неспособни" постају жртве - продају своје тело похотнима и похлепнима да би имали пара за дрогу,ретко да би прехранили своје грешком рођено дете;неки нечасни појављује се као књигописци (Ден Браун и дружина),новинари,уредници тв станица,сценаристи и режисери ПОМАЖУ,условно речено, девијантне који владају светом,пишући,говорећи или снимајући филмове са монструозним сценама да би ЗАСТРАШИЛИ,слабе а добре људе,скромних прохтева,но, ојађене и понижене од похлепних,да не траже и очекују више од живота: „ЈЕЛ ВИДИТЕ ШТА МОЖЕ ДА ВАС СНАЂЕ!