Галеб са Менхетна

Био је мај…пролеће на Менхетну. Као у сваком граду у ово доба године, тако се и овде могла приметити раздраганост на лицима грађана који су тек збацили своје зимске капуте. Сад лако и брзо могу стићи до свог радног места и, најважније, још брже се вратити својим домовима.

Касно послеподне, завршетак радног дана у гротлу Њујорка. Реке људи ћутке се сливају улицама овог великог града који је преко дана вероватно и дупло већи. У тој гужви, испред мене одједном се створи тамнопута цура храбро се пробијајући и без устезања показујући своје раскошне женске атрибуте. Нико да се окрене, а камоли нешто да добаци. Почињем да се забављам размишљањем како би та парада прошла у нашим крајевима... И тако ме из мисли прекину узбуђени глас: „Мис...мис...”. Кроз врата оближње радње истрча повисок, елегантно обучен средовечни мушкарац полудуге косе. Његова решеност (и изглед) да за тренутак задобије пажњу горепоменуте девојке подсетила ме је на момке зване галебови,који су некад освајали женска (туристичка) срца дуж Јадранске обале… Давно је то било, као што је давно прошла младост нашег земљака (брзо сам увидео да се ради о „наше горе листу”), коме то није сметало да се великом брзином приближи свом циљу...Обузела ме је стрепња која је прелазила у страх какав човека ухвати када гледа своје дете на првој школској представи... Неће ваљда урадити неку глупост.

Престар је за ову параду. Овде и давање комплимената припадницама „слабијег пола” може бити окарактерисано као harrasment. Узнемиравање. Шта ако јој није до разговора, а још мање до удварача? Изгледа, међутим, да су прве реченице које је изговорио „галеб са Менхетна” погодиле меко женско срце.Њеним лицем, после првог изненађења, разлио се осмех пун одобравања. Шта ли јој је рекао? Ту мисао ми је прекинуо његов глас: „Шта је, болан, Славкане? Јел’ теби то као мало незгодно што ја овако?”. Којим ме је то крајичком ока спазио, није ми ни дан-данас јасно. Кренух да нешто замуцкујем али он, не сачекавши одговор, настави своје шармирање. Ето ти га сад. Шта се ја бринем. Ништа од „harrasmenta”. Задовољна жена, доби комплименте и силну пажњу од непознатог човека, који очигледно ништа од ње није тражио, и то на крају радног дана, када су сви уморни... а наш земљак доби још једном потврду да је мало храбрости потребно да сеукраси дан широким девојачким осмехом.