Самит политичара, тајкуна и банкара. Дакле неодговорних – јер свако од њих, понаособ, тврди да није крив. Значи, није одговоран

За два месеца ове године нових 50.000 особаостало је у Србијибез посла. Просечна плата у Хрватској је скоро 750 евра, а у Србији ни 300. Биће да је Хрватска на некој другој планети, а криза је погодила само ову нашу. Али, радници једне фабрике, после само две године чекања – примили су плату. Честитамо!

Најбитније је да власт све чврсто држи у својим рукама и зато смо ми тако релаксирани. Такорећи, анестезирани. Што би рекао слушалац једне емисије: „Народ је обеућен”.

Али ту су дежурни кривци. Новинари. Пошто су их у скупштини владајуће јуноше укориле што не пишу лепо о том омиљеном и савршеном органу, ошинуо их је и премијер. Поводом писања о реконструкцији владе, он је рекао да је у питању ,,јака вест”, пласирана да би се новине што боље продале. Зато држава нема проблема. Њена распродаја иде неупоредиво боље од продаје новина. Ту радосну вест саопштио нам је директор Управе за спречавање прања новца – у Србији се годишње опере 1,7 милијарди евра, махом кроз приватизацију. И нико се узбудио није. Тек то је вест!

Премијер, који се претходно у парламенту збунио и на питање о једном свом министру почео да прича о наркобосу, рекао је да не постоји сагласност владајуће коалиције да се смањи број министарстава. То питање није на столу. Што значи да је испод стола. Прецизније – гурнуто под тепих.

Јер што би се мењао тим који добија:16. октобра 2009. председник владе је оценио да се Србија налази на крају економске кризе и да се виде први знаци опоравка. Зато је било потпуно логично да пре неколикодана каже да не постоје поуздани подаци на основу којих би се са сигурношћу могло рећи да је Србија изашла из кризе, али да постоји низ показатеља који нас наводе да са оптимизмом очекујемо тај тренутак. Значи, ушли смо брзо и неочекивано, а излазимо споро, али оптимистички навођени. Какви шампиони!

А на Копаонику прошле недељезимска идила. Да се смрзнеш. Самит политичара, тајкуна и банкара. Дакле неодговорних – јер свако од њих, понаособ, тврди да није крив. Значи, није одговоран. То су потврдили и графикони који су стајали иза њих. С изломљеним линијама, које се стрмоглављују надоле – што је очигледaн доказ оптимистичког изласка из кризе. Зато су у паузи скијали и то је лепо. Да бар неко скија, док су сви остали насанкани. Онда су поново прионули на рад. Министар економије предложио је повећање тражње и одмрзавање плата и пензија. Гувернер је питао одакле, злослутећи грчки сценарио. А најшармантнија је била министарка финансија. Предложила је раст ПДВ-а и смањење дажбина на плате, па је вештином поетесе појаснила да је између повећања ПДВ-а и празне државне касе њено срце увек на страни повећања пореза. То је одлична вест. Доказује да и министри имају велико срце. За разлику од народа, који нема срца, а душа му је у носу. Неће већи порез. Срамиш ли се народе? А, министарка је, како сама рече, на томе радила неколико месеци, мада се тај предлогнеће наћи на седници владе. Авај! Али, иако је узалуд радила, бар је примала плату, коју су коначно дочекали и горепоменути радници, после само две године присилне дијете. Зато ће сви радници, милошћу владе, моћи да подигну нове кредите (до 300.000 динара), како би им банкарске гуликоже скинуле и преосталу кожу с леђа. То се зове подстицај потрошње и производње. Потрошње људи и производње дужничког ропства.

Али није све тако мрачно. Посланица ЛДП-а Јудита Поповић позвала је правосудне органе да реагују на скупштинску полемику једног бившег и једног садашњег министра, надајући се да ће органима то бити подстрек за поступање. Сви се надамо. И сви већ замишљамо посланике и министре, које на улазу у Скупштину дочекују црвени тепих и гарда, а на излазу их сачекују специјалци за борбу против организованог криминала и марица. Баш као у Словенији, где су, због силних мућки, ухапшени један министар и три посланика. Зато, има ли већег мотива да се за европске интеграције, из све снаге, заложе и највећи евроскептици?