I vrapci već znaju da su novine u štampanoj verziji mamuti koji su osuđeni na brzo umiranje. Bez obzira na to u kojoj zemlji su rađene, sve analize su jednoglasne: tiraži štampanih izdanja novina, kako velikih nacionalnih dnevnih listova, tako i onih malih lokalnih glasila, smanjuju se munjevitom brzinom, a istim tempom opada i broj njihovih čitalaca. Jedina izdanja novina gde je poslednjih godina zabeležen stalni porast čitalaca jesu njihove elektronske verzije, tj. izdanja rađena za Internet. Tako ispada da su novine koje se pojavljuju u obe verzije, i štampanoj i elektronskoj, zapravo same sebi najveći neprijatelj, pogotovo one koje svoje elektronsko izdanje, poput lokalnih novina „Kalgari heralda”, reklamiraju kao „bolje, potpunije i vizuelno privlačnije”.

Doista, dovoljno je samo jednom uporediti štampano i internet-izdanje da bi se uvidele prednosti elektronske verzije. Na primer, dok u odštampanoj verziji obično nema mogućnosti da se objavi više od jedne fotografije, u izdanju za Internet svaki tekst može da bude dopunjen neograničenim brojem fotografija, kao što sami tekstovi mogu da budu objavljeni u znatno dužim i potpunijim verzijama. Osim toga, u elektronska izdanja mogu da se postave tzv.linkovi koji direktno spajaju čitaoce sa dodatnim izvorima informacija, odnosno sa prezentacijama drugih glasila, firmi ili sponzora. Elektronska izdanja omogućavaju čitaocima da lako i brzo saopšte svoje stavove i razmišljanja u vezi sa nekom temom ili određenim tekstom, te da ih veoma brzo i vide kao deo komentarisanog teksta, pa čak i da uđu u polemiku sa drugim čitaocima.

Sve to, naravno, nije strano štampanim izdanjima novina, ali postoji ogromna razlika u brzini objavljivanja. Čak i ako neki čitalac odmah napiše svoj komentar i pošalje ga u redakciju novina, često će proći bar dva dana do njegovog objavljivanja. Eventualna reakcija nekog drugog čitaoca na prvo reagovanje biće objavljena posle još dva-tri dana, a do tada više niko neće pamtiti šta je uopšte pisalo u prvom tekstu, dakle, u onom koji je izazvao početno reagovanje. Svega toga nema u elektronskoj verziji, jer se komentari, kao i dalji komentari komentara mogu veoma brzo da postave na svoje mesto, što omogućava hitru i aktuelnu razmenu mišljenja i iznošenje raznih stavova.

Čitalac koji se navikne na takvu aktuelnost i na mogućnost aktivnog učešća u stvaranju krajnjeg izgleda novina više se nikada neće vratiti štampanom izdanju koje će mu, ukoliko to već nije ranije uvideo,odjednom postati strahovito staromodno bez obzira na sve promene u likovnom aspektu štampanog izdanja.

Za dugotrajne i potpuno posvećene zagovornike Interneta, to je samo još jedan oblik ili dokaz demokratičnosti te svetske elektronske mreže. Govori šta hoćeš i koliko hoćeš, ti si u istoj meri deo Interneta koliko je on deo tebe i niko ne može da te liši prava da kažeš šta god želiš. Komentari koji se pojavljuju u elektronskim izdanjima novina, nedeljnika i drugih informativnih sajtova upravo pokazuju da prethodno naveden stav o „demokratičnosti” Interneta nije u potpunosti prihvatljiv. Naime, iako u velikom broju slučajeva poslati komentari poštuju pravila javnog nastupa i ostaju u granicama pristojnosti i etike, česti su slučajevi kada komentari prelaze te granice i čak prerastaju u vulgarnosti i uvrede kojima sigurno ne bi bilo mesta u štampanim izdanjima tih istih glasila.

Zašto se to događa? Da li je taj interaktivni aspekt čitanja novina i javnog komentarisanja njihovog sadržaja prepušten nekom tehničkom licu koje održava veb-sajt i prezentaciju dotičnih novina, a ne nekom od urednika koji bi imao određenu odgovornost i bio primoran da usaglašava tekstove komentara sa postojećim uređivačkim standardima? I kao što vrapci znaju da su štampane verzije novina osuđene na izumiranje, tako papagaji neumorno ponavljaju da se demokratija ne sastoji u neograničenoj slobodi javnog govora već u zakonskom regulisanju svakog aspekta života, pa i javnog govora. Drugim rečima, nije zabranjeno reći šta god čovek želi o nečemu, ali jedino uz pristanak – koji se podrazumeva – da se time neće prekoračiti granice koje su utvrđene raznim propisima. Ako se prekorače, ulazimo u senasto područje haosa u kojem je sve moguće, čak i to da se iz njega više nikada ne izađe.