Погледи са стране

Раша Попов

Криза школа скромности

Веровао сам да се Швајцарска, као светски банкар и као богата индустријска земља прецизне механике, неће узнемирити објавом светске „финансијске“ кризе. Међутим. сазнајем да је у хотелијерству алпске републике изведен један радикални рез: створен је хотел нулте категорије!

То је хотел у граду Зевелену, свеже је основан као директна реакција штедљивих Швајцараца на светску кризу. Пошто је криза, резоновао је оснивач овога хотела, све мање ће бити грађана који хоће да ноће за сто или хиљаду евра. Швајцарац ван кризе је штедљив човек, а Швајцарац у кризи пристаје да иде у хотел који је, да би био јефтин, смештен у једно атомско склониште, дубоко под земљом, а у време хладног рата.

У тој бетонској катакомби хотелске собе немају прозора, него током читавог дана и ноћи ради снажна вентилација. Да не би та бука ометала спаваче, они, чим се пријаве на портирницу, добијају чепове за уши. Кад легну под чаршав и ћебета, затакну чепове у ушне канале, и с лакоћом се заспи.

Сада јејош зима, и свако од нас замишља да су собе под бетоном снабдевене моћним електричним или каквим другим грејалицама. Ништа погрешније. Швајцарска није богата да се разбацује струјом, а осим тога власник хотела нулте категорије не би могао да испуни први свој циљ, а тај је – ниска цена, од шест фунти стерлинга за ноћење. Да би се спавачи како-тако згрејали, по ходницима на штриковима дуж зида особље окачи гумене термофоре. Ко је иоле зимогрожљив сам скида термофор са штрика и носи га у кревет. Знам из искуства да је најважније згрејати ноге. Кад си њих угрејао, онда можеш термофор као кученце да пригрлиш и да грејеш и горњи део тела.

Бункери у овом хотелу у градићу близу Цириха опремљени су војничким намештајем. Али ако хоће „луксузну“ собу, спавач може да доплати једанаест фунти екстра, па ће добити стилски намештај из једног хотела који је у кризи пропао.

Добијаш и собне папуче, да не би бос чепао по леденом бетонском поду. А за одлазак под топли јутарњи туш гости вуку сламку, па коме се посрећи тај се и истушира.

Да ли је тај спољни свет, који рађа невероватне облике луксуза и потрошачке маније, прибегао отварању хотела нулте категорије из неке шеге? Не. Тај свет сматра првим законом мишљења – трезвеност и реалистичко суочавање са стварношћу.

Не надам се да ће код нас, чак и да се криза заоштри, доћи до уласка хотелијера у катакомбе. У дилеми између луксузне потрошње и оскудног газдовања, наш ,,човек одлуке” увек ће се одлучити за нешто чиме се „јача углед државе“, то јест за луксуз. Наравно, наше ,,људе одлука” треба преваспитати. Ако неће добровољно да се коригују, криза ће их на корекције силом натерати. Сигурно је да Швајцарци не губе углед откривајући своју чуварност! Углед им расте! Јер, криза је.

Не смемо ни помислити да је „хотел нулте категорије“ једини вид штедње у данашњем свету. Истога дана када је створен нулти плебејац међу хотелима, са Далеког истока, из Јапана је стигла вест да Хонда (!) напушта „Формулу један“!

Казаћемо: азијска чуварност. Или: не схватају значај спорта! Чуј: Јапанци не схватају! Не, уз ,,Хондино” бекство из скупе ,,Формуле један”, и ,,Мерцедес” је објавио да ће кресати трошкове за педесет одсто... Није чудно, па и Немци су штедљиви, рећи ће неко ко је равнодушан према овим вестима.

Али управљачи ,,Хонде” нису равнодушни. Они су назвали ову кризу кредитном кризом, и вирнули у своју кесу. Закључили су да је такмичење најбржих аутомобила „неподношљиво скупо јер тим брзих такмичара потроши годишње 1,6 милијарди долара. ,,Хонда” коју је основао Соичиро Хонда има тим за Ф1 од 1964. године, а основала га је пре него што је ,,Хонда” почела правити аутомобиле. ,,Хонда” је једном већ иступала из Ф1, али се 1980. вратила у светски циркус муњевитих болида.

Вест из Јапана покренула је питања у ,,Формули један”: Хоће ли се и само ово такмичење наћи у невољама или ће све бити у реду 2009?

А у мени ове две вести рађају питање: Хоћемо ли и ми нешто свести на нулту категорију, или ћемо се и даље понашати као осиротели грофови? А ти су се држали девизе: лепо се носи, па макар не имао хлеба да једеш.

Раша Попов
објављено: 12/02/2009

Последњи коментари

olivera todorovic | 14/02/2009 23:05

Istina je,hotel nulte kategorije zaista postoji(zivim u ch),ali to nije zbog stednje vec iz sile i besa,sto bi rekla moja mama.Zna se ko ide u takve hotele(zeleni,mladi koji nemaju puno novaca,studenti...).A sa druge strane citamo o povecanoj potrosnji onih drugih u St.Moritzu,Davosu...Ili pomozite mi da opisemo te ljude kao i one koji mesecima cekaju na slobodan sto u restoranu Blinde Kuch(slepa krava) u Cirihu,gde je celokupan personal slep(ne vidi),a jedete u potpunom mraku da bi ste shvatili kako zive ljudi ostecenog vida!To vam je, dragi moji,jedna strana "savrsene Svajcarske".

Tromb . | 20/02/2009 08:52

Veoma slikovito i lepo docarano kako se domacinski ponasa. Zapravo govori se o jednom veoma normalnom sistemu vrednosti koji se kod nas zagubio, a koji izgleda nikad nije ni zavladao kod nas od kad iamo kakvu takvu svoju drzavu. Nikako da se vratimo u realni svet. Pod Turcima tolike vekove zaboravili smo da zivimo a kad smo se oslobodili morali smo da se civilizujemo citavo jedno stolece. Sve smo morali da radimo izmedju ratova koji su kosili po 25/30 procenata stanovnistva, kao kuga u srednjem veku. Kad smo drzavu oslobodili i nekako ogradili, dopadne nam saka nova ideja 'Komunizam' koju su veliki umovi Marks i Engels veoma lepo cisto teorijski obradili, a na nas menalitet se nakalemio tako sto je stvorio neverovatnu neodgovornost, majstore u zameni teza i filozofiranju.
Iz komunizma ulazimo ne u napredak nego u 'zonu sumraka' iz koje ne izlazimo evo ima tacno 20 godina, a svetlo se na kraju tunela ne vidi. A zasto? Sistem vrednosti i naopako neradnicko i rasipnicko razmisljanje, kao i sistem neodgovornosti koji je kod nas podsvesno razvijan vekovima isplivao je i ukorenio se u nepisane norme. Mnogo cemo mi morati da poradimo na nasim dusama i umovima ne bi li shvatili gde se nalazimo, bar vecina nas. Nije sramota nemati, ali je zaljenje misliti da se nesto menja lepom odecom ili skupim mobilnim telefonom. To govori da nesto veoma nije u redu sa nasim dusama i umovima. E da nam je sada u Bg jos jedna staza Formule 1, pa evo Honda je izasla, mozemo mi da udjemo bice nam lepo, jer cemo misliti da smo mocni, a u stvari....

neskromne srpske svadbe  | 20/02/2009 15:49

Cika Raso, moj momak i ja bi hteli da se vencamo na prolece. Kad smo krenuli da se raspitujemo o cenama po restoranima, izdavanje vencanice, muzika... bez oko 5000 evra, a da bude lepo mesto, lepa vencanica itd. ne moze ni da se misli. Samo restorani traze 20-35 evra po coveku, a 100 gostiju - od nasih mnogobrojnih familija i prijatelja ukupno nagurate samo ako pazljivo birate koga da pozovete, da svedete na minimum. Racunamo mi kolika je sansa da nam gosti donesu po 50 evra svako da bar svadbu platimo? A gde je medeni mesec? Kakvo je to vencanje bez nekog putovanja? Zalim se bratu koji zivi u inostranstvu (EU) i on ne moze da se nacudi kako je to kod nas skupo - u zemlji gde prosecni gradjani za vencanje izdvoje mnogo manje jer iznajme neku praznu salu gde poredjaju stolove, naruce hranu od nekog i pice, a bend koji svira uzivo se smatra luksuzom - iznajmljuje se DJ koji pusta ploce. Cela koncepcija nase srpske svadbe u gradu je za njega luksuz. Pita me momak kad je on otisao iz Srbije? Kad je pre zaboravio da su temelj srpske tradicije vojska i svadbe? I sad ugostitelji misle da vas treba odrati ako hocete da se vencate. Banke nude kredite za vencanje! I kako mi sad kad nemamo mame i tate finansijere da napravimo svadbu tu gde zivimo? A da ne pocnemo zivot sa dugovima? Skoro nikako. Necemo odustati, samo vam navodim primer koliko mi luksuzno zivimo naspram EU u koju navodno svi odavde hrle.