Погледи са стране

Миодраг Стојковић

Уместо коцкарнице и кладионице

Пут до специјалне болнице за вантелесну оплодњу у Лесковцу (или: умемо ли да се радујемо?)

Користим прилику да се захвалим свим људима који су на овај или онај начин помогли да специјална болница за вантелесну оплодњу у Лесковцу добије 99-постотну шансу да најзад почне са радом. (Онај један одсто боље да сачувамо као фактор изненађења који је у данашња времена некада сигнификантно већи него преостали логични део.)

Наиме, захваљујући кредиту Фонда, помоћи НИП-а и града Лесковца, средства су ту и почели смо да наручујемо опрему за специјалну болницу. Мислио сам да се подразумева чиме ће се ова установа бавити, мали милион пута то је јавно и приватно речено. Преварио сам се. Нажалост, професор Глишин, кога лично не познајем (очигледно не познаје ни он мене), недавно у једном интервјуу за „Политику” назива целу причу око специјалне болнице и мене – кловнирањем. Дакле, за све оне који из незнања, зависти, било које врсте страха тврде да то знају, ево да поново напишем чиме ће се то специјална болница бавити: борбом против „беле куге”. Уз већ постојећу зграду, опрему и добро обучен кадар, убеђен сам да можемо пружити професионалну помоћ брачним паровима који природним путем не могу до потомства, а којих је нажалост све више. Ми можемо понудити инсеминацију, in vitro фертилизацију (вантелесну оплодњу тј. у пластичној шољи), ИЦСИ (поступак где мушкарци немају довољан број покретних полних ћелија), замрзавање раних ембриона и њихово чување ради поновног ембриотрансфера, испитивање на наследне болести и многе друге медицинске услуге. Дакле, све оно што друге модерне установе тога типа нуде, а које су југу Србије па и целој земљи више него потребне. Поред тога, а захваљујући договору с Медицинским факултетом из Крагујевца, бавићемо се интензивним образовањем студената, младих људи и деце, свих оних које ова област медицине интересује, организоваћемо подијумске дискусије, научна предавања и семинаре. Врата ће бити отворена за свакога и ја у свему томе заиста не видим ниједног кловна осим оних који, из мени неразумљивих разлога, не желе да специјална болница проради или протурају лажне вести.

Листа таквих „бисера“ коју сам од почетка реализације пројекта (ево скоро три године) специјалне болнице чуо и доживео делимично би изгледала овако:

„Твој отац је бивши министар правде Зоран Стојковић и зато је теби лако да отвориш такву установу.”

„Ма, иза свега тога стоји лични интерес.”

„Добио си кућу на коришћење, и то на 99 година, шта ћеш после тога?”

„Ма, не брини ништа, он се већ клонирао.”

„У тој болници ће се клонирати људи и препродавати људски материјал.”

„Какав си ти то стручњак кад те пуштају из Шпаније?”

„Ма, код нас нема закона за то.”

„Шта ћеш, бре, у Лесковцу?”

За неке од поменутих констатација сваки коментар је излишан, али ипак да кажем да нисам у сродству са било којим бившим или садашњим министром; кућа је дата на три године, после се граду плаћа коришћење пословног простора; мој негативни став о репродуктивном клонирању је познат; у Шпанији од времена инквизиције нико никога не држи силом; Лесковац је мој родни град, тамо је сахрањен мој отац, тамо је моја фамилија, ко није био у Лесковцу нека дође, биће сигурно лепо дочекан; нисте се јавили, молим вас, немојте ни сада када је специјална болница полако на сунчаној страни улице.

Онај који тврди да се мој интерес огледа искључиво у материјалној страни, само је делимично у праву. Делимично, јер се надам да ће специјална болница бити и установа комерцијалног типа, и то од самог почетка, јер се кредит мора вратити, а особље и остали трошкови платити. Веровали или не, за мене ће највећа добит и радост бити ако роде чешће буду свраћале у Србију и ако млади добију шансу више да виде како су медицина и наука леп позив. Веровали или не. На крају свега, и даље се питам да ли смо у стању да се бар мало радујемо што се уместо коцкарнице и кладионице овде ради о болници. Да ли смо у стању да се радујемо за друге или кад год нам се пружи прилика, да ли смо довољно људи и устанемо ли и аплаудирамо свима онима који су били, јесу или биће бољи од Глишина, Стојковића, Јанка и Станка?

Миодраг Стојковић
објављено: 23/01/2008

Последњи коментари

sreto terzic | 29/01/2008 20:51

Poštovani gospodine Stojkoviću iako se pitam šta Vam sve to treba i dali mi kao narod zaslužujemo da nam neko učini dobro delo ja Vam od srca želim puno snage da izdržite i učinite ovome narodu dobro iako on to možda ne zaslužuje.

 | 10/02/2008 16:31

Dugo sam razmisljala da li da reagujem na clanke dr Stojkovica i clanke o njemu.Ja sam medicinski laik i ne poznajem coveka. Pratila sam nekoliko članaka o njemu, ili čiji je on autor. Na osnovu onoga što sam pročitala mogu da primetim sledeće:

Dr Stojković je, koliko sam razumela, stručnjak za matične ćelije, ne vantelesnu oplodnju (ivf). Na toj strani se verovatno moze ocekivati i specijalnost bolnice. Koliko je meni poznato, Evropa ne želi da podržava finansijski istraživačke projekte u oblasti kloniranja iz etičkih razloga (pogledati uslove učešća za Okvirni program FP7, na primer). To ne znači da razvijeni svet nije zainteresovan za rezultate sličnih istraživanja i da se ne organizuju konferencije i ne pišu stručni članci na tu temu. Medjutim, čini se da nisu baš voljni da koriste svoje građane kao zamorčiće. Možda ja kao laik ne mogu jasno da razgraničim neke stvari, ali očigledno je da se u procesu veštačke oplodnje prikuplja materijal, koji se može kasnije koristiti i u svrhe za koje donatori nisu dali saglasnost. Naravno, to važi za bilo koju bolnicu koja se bavi ivf-om. U slučaju dr Stojkovića simptomatično je samo povezivanje osnovne delatnosti bolnice i njegovog osnovnog područja istraživanja.

Nije sporno da su našoj zemlji jako potrebni stručnjaci poput dr Stojkovića. Medjutim, da bi država i društvo imali koristi od svojih stručnjaka, povratnika ili ne, potrebno je da stručnjaci bilo koje struke imaju dve osnovne karakteristike: stručnost i etičnost. Stručnost bez etike je opasna. Etičnost bez stručnosti je beskorisna. Mi možemo samo nakon 5 ili 10 godina da vidimo rezultate rada naših stručnjaka iz ove oblasti i da (im) sudimo po njima. Pozdravljam napore dr Stojkovića da šire mase informiše o ovoj oblasti, ali možda bi mogao da kaže/napiše nešto i o (velikim) negativnim stranama, rizicima i etičkim dilemama koje su povezane sa istraživanjima u datoj oblasti čak i u najrazvijenijim

Miroslav  | 13/03/2008 00:16

Svaka cast, samo napred!