Мислим да имам један план који чувам за 2012. годину а то је да будем више несебичан према својим ближњима

Зашто је уопште дочек Нове године толико велика ствар?

У протеклих неколико стотина година откако живим у Београду, на улицу сам за дочек Нове године изашао само једанпут да бих схватио да је превише хладно за људски род, да бих се убрзо вратио кући да гледам феноменалан новогодишњи ТВ програм.

Било ми је поново топло и удобно па је могуће и да сам заспао пре одбројавања.

Не прође ниједна година, а да не дође до претераног броја усклика у тих последњих неколико секунди старе и првих неколико секунди нове године. Сви заједно одбројавамо, продеремо се: „Срећна нова година”, изгрлимо се, погледамо ватромет.

Ове године ће прослава имати дупло значење. За већину нас је олакшање што ће се 2011. година напокон завршити. Свака година има своје успоне и падове, али за ову конкретно нећу бити претерано тужан што одлази. Ипак,скоро сам чуо у једном београдском бару здравицу: ,,Ова година је била лошија од прошле али боља од следеће!”. Просторијом се раширио иронични и уврнути смех.

Сваке године претерујемо у дочекивању нових 365 дана. Последњи сет је свакако био пун догађаја али сваке године је тако. Дочек Нове године нам омогућава да се надамо да ће следећа година бити пуна добрих ствари и среће и успеха и просперитета.И свегаосталогшто већ спада под те умирујуће митове на које смо сви претплаћени. Последње ноћи у години ми допуштамо себи да будемо оптимистични–иако је то само лепо запакован изговор да саспемо у себе још једну ракију.

И шта ми све планирамо? Изгледа да постоји нека стигма када су у питању планови за дочек Нове године. По мом мишљењу, ово радимо зато што желимо да су нам све опције отворене до последњег тренутка у случају да се боља журка појави као могућност последњих дана у децембру. До тада смо принуђени да изаберемо, можемо да наставимо да вагамо док се претварамо да смо незаинтересовани.

Који год да су разлози, изгледа да смо сви склони томе да кријемо своје планове за дочек. Сви други празници су веома прецизно испланирани, Божић има план, Ускрс има план, славе имају план. Али дочек нове? Видећемо…

Огроман је притисак на насда се добро проведемо за дочек. Условљени смо филмовима и честиткама да морамо да се добро проведемо колико год је то могуће у нашој природи . Зашто? Да ли мислимо да ће се нешто догодити и да нова година никада више неће доћи? Једи, пиј и буди весео јер сутра ћеш умрети? Мислим да су новогодишње баханалије остаци навика из времена која су била много једноставнија. Можда је у питању то да смо се некада опуштали само за време Нове године. Данас то ипак није више случај, јер Београд свако вече слави.

Ма шта да смо на крају изабрали, сутра је за све исто. Нова година је стигла и сада морамо да смислимо шта ћемо да радимо са њом? У многим земљама постоји традиција прављења новогодишњих планова– смршаћу, престаћу да пушим, пронаћићу начин да зауставим радијацију која излази из термонуклеарних направа. Углавном су ови планови кратког века али намере су добре.

Мислим да ја имам један план који чувам за 2012. годину а то је да будем више несебичан према својим ближњима. Шта год људи причали за ову предстојећу годину, она ће бити свакако изазовна за све нас са разних страна. Најбоље што можемо да урадимо јесте да се потрудимо да будемо пријатнији и са више разумевања да се опходимо једни према другима.

Ипак, то не значи да ћу ја престати да се жалим, али покушаћу да се више смејем док то радим!

*Американац у Београду

Превела: Јована Спаић