Нису били наивни када су нас упутили мечки на рупу – страним банкама, које су немилосрдно ницале након темељног уништења домаћих. Неко се поштено опарио од тог лоповлука док су грађани постали модерни робови накарадног „новог банкарског поретка”. Који, овако дивљачки, функционише једино у Србији.

Сада нам се Народна банка, као Калимеро, жали да је у протеклих пола године, осам страних, а наводно домаћих банака (од укупно 34) повећаломарже на кредите у отплати и то до 2,5 одсто.

Народна банка каже да је то „кршење добрих пословних обичаја”. Заборављајући да се присети да је и сама крива – чињеницом да је свака страна шуша у Србији могла да добије своју банку. Уз једну малу ситницу – да се затру домаће.

Народна банка, у страху да је стрпљење грађана на измаку – обавештава нас о ономе што већ знамо. Банке нас бесомучно поткрадају, под изговором: криза је, тако сте потписали, мала су слова на уговору, смањује се еуроибор, али то у Србији због ризика не важи. И све тако, недотупаво, а лоповски силовито и бескрупулозно.

Народна банка нам се ових дана правда како по садашњим прописима не могу грађане заштитити од самовоље банака. Па ако огуљена раја крене у побуну – да заобиђе просторије гувернера. Јер гувернер јесте обавештен, али је немоћан. За разлику од онога који је ономад био необавештен, а моћан. Без обзира на то што је исти гувернер био и тад и сад.

Наша Народна банка може једино да упути клијента на банку која га је оштетила. То јест, да му да правац кретања до дотичне зграде. Нарочито ако се клијенти крећу у маси која се зове – демонстрације. Јер их бука омета у креирању генијалне монетарне политике – од које ће се поново овајдити тајкуни и банке.

Зато су пожурили да се похвале како се не питају ни о чему – ни колике ће камате бити, када ће их банке подизати или смањивати. Реч „смањивати”– теоретски постоји, практично је немогућа.

Понижене „банкарске робове”, са којима се сам ђаво поиграо, доводећи их на врата неке банке од њихове самовоље не штити ниједан закон. Зато је боље бити хомосексуалац него корисник кредита, јер се припадници поменуте мањинске групе штите Законом против дискриминације (што је у реду и европски коректно), али се корисници кредита не штите ниједним антиропским законом (што није у реду и европски није коректно). Зато је просечна камата на краткорочне зајмове – рекордних 57 одсто. Јер ништа у Србији не расте тако успешно, као камате услед недостатка организованог отпора. Све је лако кад робови ћуте. А трпња је национална спортска дисциплина у Срба, које нема у званичном програму Олимпијских игара, једино зато што се други учесници нису пријавили. Ми у томе немамо конкуренцију.

Зато је држава потрчала да својим мерама (новчано) заштити банке како би неометано наставиле да черупају невољнике, који се у време изборне кампање зову бирачи. Тада их сви уважавају даби након избора могли лакше да их понижавају.

Омбудсман у Босни наложио је банкама, које су за четири одсто подигле камате на потрошачке кредите, да их врате на пређашњи ниво. Банка која то не испоштује биће кажњена са 2.000 евра по сваком уговору. А Хрвати су предложили да се по хитном поступку донесе закон о потрошачким кредитима, којим се штите права грађана од разних одредабауговора о кредитирању и скривених трошкова.

Код нас се Народна банка жали да је немоћна. Каже да нема законски основ. Једини законски основ који гувернер има јесте да се жали Уставном суду што му је влада смањила плату. Ту се основ лако нашао.

Па, има ли неког јунака у Срба да се нађе да стане на пут дивљаштву модерних робовласника? Ако немају закона на лагеру за усвајање у скупштини, ево лепе и племените идеје нашим посланицима: донесите по хитном поступку закон о заштити грађана од самовоље банака. Не морамо сви бити хомосексуалци, да бисмо имали нека права.