politika
За четвртак 18. март 2010.
Најстарији дневни лист на Балкану.
Први број изашао 25. јануара 1904.
Оснивач Владислав Рибникар.
 
Погледи са стране

Владимир Кецмановић

Да се не лажемо – постојање беспрекорних критеријума и њихова доследна примена нису могући ни у једном времену и ни на једном месту. Али, ми смо га –данас и овде – баш претерали. Разлога зашто смо отишли тако далеко има безброј. Многи су нам познати. Неких, вероватно, ни сами нисмо свесни. Последице су трагикомичне. Мрак је густ и тежак. Не види се светлост на крају...


Жарко Јокановић

Самит политичара, тајкуна и банкара. Дакле неодговорних – јер свако од њих, понаособ, тврди да није крив. Значи, није одговоран За два месеца ове године нових 50.000 особаостало је у Србијибез посла. Просечна плата у Хрватској је скоро 750 евра, а у Србији ни 300. Биће да је Хрватска на некој другој планети, а криза је погодила само ову нашу. Али, радници једне фабрике, после само две...


Љубица Арсић
Тек дело ствара ауру око имена

Стари су веровали да комедија исказује поглед богова на свет и космос док је трагедија људски доживљај истог. Често се питам каква се то космичка лакрдија крије у надевању имена којима родитељи дарују потомке. Мршавко Наполеон из Жаркова, ни налик имењаку који је харао по јавним кућама Европе, стидљиво је објаснио да је име добио, на ужас деде Радослава, после родитељског гастарбајтовања у...


Давид Албахари
Вест о смрти Моме Капора понајвише ме је подсетила на многе сате које смо провели заједно у време када је култна књижара ,,Народне књиге” у Цетињској улици била средиште културног живота у Београду

Када човек постаје стар? Онда када му то неко каже или када сам одлучи? У Канади се званично постаје стар када се напуни 65 година. Од тог тренутка, наиме, можете да добијате скромну месечну социјалну помоћ која је намењена „сениорима”, тј. особама старијим од 65 година. Од поменуте месечне помоћи нећете моћи да живите месец дана, али за утеху, као сениор, добијате попусте у...


Ивана Михић
Како ли вам станови изгледају, комшија, када вам не смета шугав ходник зграде!”

Тог дана, једва је чекао да дође кући и свали се у наслоњачу. Упалио је и одмах угасио телевизор. Искључио је и фиксни и мобилни телефон. И, таман да утоне у дремеж и ослободи се свих брига зачула се испрекидана, учестала звоњава на вратима. Уморно је устао, отишао у предсобље и погледао кроз шпијунку. Испред улаза стајала је, видно узбуђена, кршећи руке, председница кућног савета. Преврнуо...


Цане Партибрејкерс
Децу једино можемо да учимо да мисле, остало је виша сила на коју не можемо да утичемо

Звони телефон, јавља се глас са друге стране и пита ме да ли хоћу да будем промотор на зимском сајму књига у Новом Саду. Прихватам јер волим и поштујем књигу. Никад јој нисам правио уши у циљу обележавања места где сам стао са читањем, никад нисам оловком или још горе хемијском подвлачио реченице за које сам мислио да су важне, пазио сам на њих. Човек који ме је звао зове се Роман, занимљиво....


Марчело
Свашта нешто нам падало на памет, ал’ пошто знамо где живимо, назовемо ти ми полицију да се информишемо шта се сме

Да се разумемо, нисам за насиље. Има, додуше, дана када је то убеђење, а има и дана када ме много више спречава што за то нисам баш нарочито обдарен конституцијом. Ал’, да видиш, спречава ме и закон. Не може тек тако да се хвата за пиштољ, тја. И није баш да смеш да тражиш смену председника, министара или светог Петра због тога, осим ако си Веља Илић. Ми остали ,,пучина је стока једна...


Раша Попов

Расизам се у данашње време препознаје као наказно испољавање људске мржње. Он почива на непризнавању чињенице да су сви људи без разлике чеда људског рода. Расисти би на неки немогући начин смирили своје изливе гнева према другим расама тек кад би сва људска бића постала идентични близанци! Међутим, то не само да је утопијска жудња него је и визија једног досадног света. Управо у разликама...


Миљенко Јерговић
Била је то она врста анегдота, шашавих успомена и хармсовских сочињенија, које су функционирале као нека врста пасоша и потврде заједничкога сентименталног и духовног идентитета

Шта ли је, Боже драги, тако тужно и потресно у новинској вијести о смрти једнога фудбалера, голмана који је био славан прије тридесет и коју годину? Петар Борота ни у чему није амблематски лик југославенскога успјеха и величине, није освајао медаље на свјетским првенствима и олимпијским играма, нити је играо у финалима Купа шампиона или барем Купа Уефе. Након завршетка каријере није постао...


Александар Баљак

* Ниједан наш политичар нема озбиљног конкурента на домаћој политичкој сцени. * Скупштину смо претворили у циркус. Рачунамо да мало забаве у овим тешким временима не може да шкоди. * Народу смо понудили и хлеб и колаче, али му нисмо дозволили да једе. Понуђен ко почашћен. * Из кругова блиских влади сазнајемо да ће бити обустављена исплата пензија оним пензионерима који новац троше...

Владимир Кецмановић
Филм је весела књига која се пева

Жарко Јокановић
Једни скијају – други насанкани

Љубица Арсић
Лепо име Паја

Давид Албахари
Старост

Ивана Михић
Оставка

Цане Партибрејкерс
Књига или ко не чита незнање му суди

Марчело
Хватање за пиштољ

Раша Попов
Сексизам

Миљенко Јерговић
Шта нам је био тај Борота

Александар Баљак
Жртве су кваритељи утиска

Миодраг Стојковић
Смокве

Мићко Љубичић
Страх од глади и страх од хране

Петар Бокун
Љубав и старост

Владимир Кецмановић
Милена, једно књижевно вече

Љубица Арсић
Српски колац

Зоран Христић
Опечена Србија

Жарко Јокановић
Лудо нормални

Давид Албахари
Без писаца?

Горан Бабић
Дијагноза без терапије

Марчело
(К)омот