Amerika jeste moćna, ali nije svemoćna – ovako bi ukratko mogao da glasi odgovor na dilemu da li SAD mogu da pomognu Srbiji kako bi se promenio sadašnji čvrsti stav Holandije i primenio Prelazni sporazum Srbije sa EU.

– Ako Bajden javno nešto izjavi, to je sigurno stavljeno do znanja visokom mestu u Evropi i svim učesnicima evropskih integracija – ističe Ilija Vujačić, bivši ambasador Srbije u Vašingtonu.

Vujačić ocenjuje da je prilikom nedavne posete Džozefa Bajdena, američkog potpredsednika, Beogradu „jasno izražen stav potpredsednika Amerike, koji govori u ime američke administracije” i da je to „veoma važno za Srbiju”. A svoju nadu da je Amerika spremna da igra „jednu aktivniju ulogu u ubeđivanju Holandije da odustane od svog stava”, Sonja Liht, predsednica Fonda za političku izuzetnost, potkrepljuje Bajdenovom izjavom da SAD neće uslovljavati evropsku integraciju Srbije Kosovom, kao i porukama koje su pre posete upućene Srbiji.

Upitana koliko Amerika zaista može da nam pomogne na evropskom putu, Sonja Liht odgovara da ona ne može da pomogne na neposredan način, jer nije članica EU i „ne sedi oko stola”, ali da može dosta da pomogne posredno, jer je vrlo značajan partner ogromne većine, ako ne i svih članica EU”. Ona, s tim u vezi, pominje transatlantske integracije, političko, ekonomsko i vojno partnerstvo sa evropskim državama.

Kad je reč o uticaju na Holandiju, Lihtova prvo kaže da bi bilo jako dobro da mi ispunimo svoje međunarodne obaveze u vezi sa Hagom i dodaje da „ne samo velike sile, već i susedne države, mogu da utiču na Holandiju”.

– U kojoj meri, to je teško reći. Naročito je to teško reći kada se stvari do te mere „zapeku”, kao što je to sada slučaj – kaže Sonja Liht i podseća na to da je Maksim Ferhagen, ministar spoljnih poslova Holandije, davao javna obećanja da neće odustati od svog stava, „pa je sada ovo pitanje i njegove sopstvene političke karijere”.

Pored toga, ona naglašava da postoji i nekoliko zemalja koje su vrlo sklone da se slože sa Holandijom. Zato je, prema njenim rečima, osnovno da mi ispunimo preuzete obaveze.

Vujačić, inače, ne očekuje pritiske na Holandiju, jer su Amerika i Holandija saveznici u NATO-u i SAD su u dobrim odnosima sa EU, već da će Amerikanci svoj stav izložiti na bilateralnim i multilateralnim sastancima.

– Oni će njima staviti do znanja da su raspoloženi za evrointegraciju celog ovog regiona, uključujući i nas i da smatraju da treba pomoći, da EU treba više da se angažuje oko toga – misli on.

Prema mišljenju Sonje Liht, često se zaboravlja i na to da svet funkcioniše na osnovu normalnih ljudskih odnosa, da će, možda, političari Francuske, Nemačke i Amerike, ako ne za glavnim stolom, ono u pauzama, da porazgovaraju i o našem regionu i nama. Stoga kaže da „bolji odnosi sa Amerikom ni na koji način ne mogu da odmognu, već samo da pomognu”.

S tim se slaže i ambasador Vujačić, naglašavajući, međutim, da pre svega „postoje institucionalni mehanizmi i normalne diplomatske procedure za to”.

Naš neimenovani sagovornik, takođe diplomata, smatra da je teško reći šta će Amerika konkretno uraditi kako bi održala svoju reč o podršci Srbije na putu ka EU. On, međutim, podseća na to da Amerika ima kanale preko kojeg može da utiče na Holandiju. Recimo, da Holanđanima kaže da Srbija čini sve da ispuni svoje haške obaveze. „A to bi sigurno bio ozbiljan argument za Holandiju, pogotovu kad bi ga iznela jedna Amerika.” Iako su države u međunarodnim odnosima jednake, ipak su „neke jednakije”, tako da „reč SAD, Kine i Rusije ima izuzetnu težinu”.

– Amerika to neće raditi ultimativno, već će slušati argumente Holandije i reći da će im pomoći, na ovaj ili onaj način, da ostanu na principijelnoj poziciji, tako da ne ispadne da su digli ruke od svog stava, pod nekim pritiskom – kaže ovaj nekadašnji ambasador i dodaje da bi se na taj način sačuvao imidž Holandije.

B. Čpajak