Америка јесте моћна, али није свемоћна – овако би укратко могао да гласи одговор на дилему да ли САД могу да помогну Србији како би се променио садашњи чврсти став Холандије и применио Прелазни споразум Србије са ЕУ.

– Ако Бајден јавно нешто изјави, то је сигурно стављено до знања високом месту у Европи и свим учесницима европских интеграција – истиче Илија Вујачић, бивши амбасадор Србије у Вашингтону.

Вујачић оцењује да је приликом недавне посете Џозефа Бајдена, америчког потпредседника, Београду „јасно изражен став потпредседника Америке, који говори у име америчке администрације” и да је то „веома важно за Србију”. А своју наду да је Америка спремна да игра „једну активнију улогу у убеђивању Холандије да одустане од свог става”, Соња Лихт, председница Фонда за политичку изузетност, поткрепљује Бајденовом изјавом да САД неће условљавати европску интеграцију Србије Косовом, као и порукама које су пре посете упућене Србији.

Упитана колико Америка заиста може да нам помогне на европском путу, Соња Лихт одговара да она не може да помогне на непосредан начин, јер није чланица ЕУ и „не седи око стола”, али да може доста да помогне посредно, јер је врло значајан партнер огромне већине, ако не и свих чланица ЕУ”. Она, с тим у вези, помиње трансатлантске интеграције, политичко, економско и војно партнерство са европским државама.

Кад је реч о утицају на Холандију, Лихтова прво каже да би било јако добро да ми испунимо своје међународне обавезе у вези са Хагом и додаје да „не само велике силе, већ и суседне државе, могу да утичу на Холандију”.

– У којој мери, то је тешко рећи. Нарочито је то тешко рећи када се ствари до те мере „запеку”, као што је то сада случај – каже Соња Лихт и подсећа на то да је Максим Ферхаген, министар спољних послова Холандије, давао јавна обећања да неће одустати од свог става, „па је сада ово питање и његове сопствене политичке каријере”.

Поред тога, она наглашава да постоји и неколико земаља које су врло склоне да се сложе са Холандијом. Зато је, према њеним речима, основно да ми испунимо преузете обавезе.

Вујачић, иначе, не очекује притиске на Холандију, јер су Америка и Холандија савезници у НАТО-у и САД су у добрим односима са ЕУ, већ да ће Американци свој став изложити на билатералним и мултилатералним састанцима.

– Они ће њима ставити до знања да су расположени за евроинтеграцију целог овог региона, укључујући и нас и да сматрају да треба помоћи, да ЕУ треба више да се ангажује око тога – мисли он.

Према мишљењу Соње Лихт, често се заборавља и на то да свет функционише на основу нормалних људских односа, да ће, можда, политичари Француске, Немачке и Америке, ако не за главним столом, оно у паузама, да поразговарају и о нашем региону и нама. Стога каже да „бољи односи са Америком ни на који начин не могу да одмогну, већ само да помогну”.

С тим се слаже и амбасадор Вујачић, наглашавајући, међутим, да пре свега „постоје институционални механизми и нормалне дипломатске процедуре за то”.

Наш неименовани саговорник, такође дипломата, сматра да је тешко рећи шта ће Америка конкретно урадити како би одржала своју реч о подршци Србије на путу ка ЕУ. Он, међутим, подсећа на то да Америка има канале преко којег може да утиче на Холандију. Рецимо, да Холанђанима каже да Србија чини све да испуни своје хашке обавезе. „А то би сигурно био озбиљан аргумент за Холандију, поготову кад би га изнела једна Америка.” Иако су државе у међународним односима једнаке, ипак су „неке једнакије”, тако да „реч САД, Кине и Русије има изузетну тежину”.

– Америка то неће радити ултимативно, већ ће слушати аргументе Холандије и рећи да ће им помоћи, на овај или онај начин, да остану на принципијелној позицији, тако да не испадне да су дигли руке од свог става, под неким притиском – каже овај некадашњи амбасадор и додаје да би се на тај начин сачувао имиџ Холандије.

Б. Чпајак