Савез војвођанских Мађара је прошле недеље изашао из Војводине. Прецизније, у Београду је основао први одбор ван територије северне покрајине. Зашто се СВМ одлучио на овај корак? Још занимљивије питање је зашто већину чланова тог месног одбора СВМ-а у главном граду чине немађари?

Подсетивши да је као кандидат на председничким изборима пре пет година добио 93.000 гласова и да су гласали за њега и у Нишу и у другим срединама где нема Мађара или их има веома мало, лидер СВМ-а Иштван Пастор каже да га због тога није изненадило интересовање које се после неколико година јавило за оснивање одбора ван територије Војводине.

„Зато у овоме не осећам ништа екстравагантно и бомбастично и не искључујем могућност да се у догледно време слично догоди и негде другде. Јесмо мањинска странка и пре свега странка која заступа интересе војвођанских Мађара, али, с друге стране, ми смо једна грађанска странка, која се залаже за европске вредности и за стварање услова да Србија постане нормална држава”, истиче Пастор, додајући да се основна физиономија СВМ-а неће мењати. Он остаје мањинска мађарска странка, али, како додаје, све што је добро за војвођанске Мађаре добро је и за њихове комшије у ужем и ширем смислу.

А Небојша Марјановић, председник месног одбора СВМ-а у Београду, објашњавајући своје мотиве да се као немађар прикључи управо овој странци, каже да су, поред тога што је раније сарађивао с институцијама и НВО сектором у Мађарској или организацијама Мађара у Војводини, а учио је и мађарски језик, ипак пресудили политички разлози.

„Мој превасходни разлог није било разочарање у остале странке, што је, нажалост, код већине чланова Београдског одбора био случај, него више неко поверење у начин на који СВМ делује и та част и достојанство које се дало видети у њиховим активностима”, каже Марјановић.

Како је навео, Београдски одбор, у који се укључило двадесетак чланова (међу којима су два Мађара), бавиће се Београдом и Београђанима и уопште се неће бавити заштитом права Мађара у Војводини. Имаће самосталност у раду и своје мишљење. И за сада ће учествовати само на локалним изборима и неће користити право мањинског цензуса.

Међутим, СВМ није прва странка мањина која је изашла из својих регионалних оквира. Санџачка демократска партија, чији је оснивач Расим Љајић, учинила је то још пре осам година, формирајући одборе у Београду, Нишу, Новом Саду, Шапцу, Бору, Лозници, Малом Зворнику, чак и у Трстенику (поред оних у срединама где живи највећи број Бошњака – у Новом Пазару, Тутину, Сјеници, Пријепољу, Прибоју и Новој Вароши).

То је био доказ и далековидости и снаге СДП-а, који је прерастао регионалне оквире, каже генерални секретар СДП-а Мирсад Јусуфовић. Међутим, када је Љајић формирао нову странку, Социјалдемократску партију Србије, одбори СДП-а ван Санџака су, како објашњава Јусуфовић, били „добра основа” за формирање огранака СДПС-а. Тако се СДП поново „вратио” у санџачке оквире, на које је и име упућује.

„Иако је СДП у суштини национална странка Бошњака, у њеном чланству увек је било и припадника других националних заједница”, истиче Јусуфовић и наводи пример Бора, где је било рудара с разних страна, дакле и различитих националности и мешовитих бракова, што је доводило до шаренила и у партијском чланству. Слично је било и у национално шареном Новом Саду, па су чланови СДП-а, а касније СДПС-а, постајали не само Бошњаци, него и Срби, Роми и припадници других националности. И Витомир Михајловић је народни посланик ЗЕС-а с листе СДП-а, подсећа Јусуфовић.

И на списку чланова Странке демократске акције Сулејмана Угљанина може се наћи понеко ко се не изјашњава као Бошњак. Генерални секретар СДА Санџака Фуад Баћићанин каже да и сада зна, додуше усамљене случајеве, да се у странку уписују и понеки Срби. Иако је на свим досадашњим парламентарним изборима СДА добијао гласове и у местима где нема одборе или где нема ни Бошњака, ова странка није ширила своју мрежу изван Санџака.

„Поодавно се осећа потреба да оснујемо одбор у Београду. Постоје и бирачи који за нас традиционално гласају, који би се уписали у нашу странку, јављају се и заинтересовани који би били спремни да организују и воде градски одбор”, истиче Баћићанин и најављује да ће СДА ускоро да формира одбор у главном граду Србије.

Овакве појаве су ипак ретке у хетерогеним друштвима какво је наше, напомиње професор Владимир Гоати, додајући да су оне, међутим, и дозвољене и позитивне.

„У вишепартијским системима, у друштвима која су национално или религиозно хетерогена, мањинске партије су по природи регионалне, односно везане су, по правилу, за неки део земље. Ретке су оне које захватају читаву територију. Међутим, мислим да то треба прихватати врло отворено и врло позитивно, јер то само значи да те странке, укључивањем људе који нису, рецимо, муслиманске вероисповести, или који нису мађарске националности, уместо регионалних постају партије на државном нивоу. И мислим да то само говори да се оштрина сукоба у партијском систему смањује”, оцењује Гоати.