Међу странкама владајуће коалиције постоје различити ставови како би се требало односити према институцијама које ће бити формиране после локалних избора одржаних у недељу на Косову и Метохији, на којима су у три општине победиле српске листе.

Г17 плус сматра да српске листе које су победиле у недељу морају да уживају апсолутно исти третман, у сваком погледу па и финансијском, као и локалне заједнице на северу Косова и да би било погрешно дискриминисати Србе северно и јужно од Ибра. Сузана Грубјешић,шеф посланичке групе ове странке у скупштини,каже да је то изводљиво „уз мало више међусобне комуникације, разумевања и координације”. „Срби јужно од Ибра заслужују сваку помоћ и подршку и не треба их осуђивати зато што су овог пута мало више мислили на себе него на велике теме, попут статуса”, каже Грубјешићева.

У СПС-унаглашавају да се морају разумети потребе људи који живе на КиМ, али и потреба државе Србије да сарадњу искључиво каналише преко институција УН и Еулекса. Председник Извршног одбора СПС-аи шеф посланичког клуба социјалиста у Скупштини Србије Бранко Ружић каже за „Политику” да је „сарадња са овим међународним институцијама поље на коме се може разговарати о могућем решењу, пошто никаква комуникација, нити сарадња, није могућа са тзв.институцијама Косова, јер то није државотворан однос према проблему у коме смо се нашли”.

Горан Арсић,из ДС-а, начелник Косовског округа са седиштем у Грачаници, наглашава да су ови избори нелегитимни и нелегални, а од власти у Београдуочекује да не сарађујеса „овим наводним представницима, јер то неће учинити ни представници локалне власти изабрани 11. маја прошле године”.

Исти став има СНС, с тим што заменик председника Александар Вучић оштро каже: „Ми смо имали легалне српске изборе, а шта ће Тачи да ради са његовим Србима, то је његова ствар. Нас се не тичу Тачијеви Срби”. Вучић закључује да ће у будућности српске власти морати много више да раде на КиМ за српски народ уколико желе да имају било какав ауторитет. „Уколико не, онда ће нам се овакве ствари понављати”, каже заменик СНС-а.

Грубјешићева, међутим, наглашава да је то што изборе сматрамо нелегалним апсолутно оправдано, али да постоји свакодневни живот и да не би требало да се људима који су изашли на изборе и листама које су се пријавиле замера. „Поготово не људима који су победили на изборима, јер сам сигурна да ће учинити максимум да олакшају живот својој локалној заједници, односно својим комшијама Србима”, каже Грубјешићева.

Тест за однос државних институција према новоформираној локалној власти биће најтежи у Грачаници, где ће постојати паралелнеинституције које ће „држати” Срби. Наиме, поред власти која је формирана после избора у мају прошле године биће формирана и власт која је изабрана већином гласова на изборима које су организовале приштинске институције.

Председник Покрајинског одбора СПО-аРанђел Нојкић, чији су представниципод именом других партија имали своје кандидате у Штрпцу и Косовском Поморављу, каже да број изашлих Срба није занемарљив и да би политику опстанка Срба требало водити кроз синхронизованоделовањеБеограда и новоизабраних представника. Он каже да се сада показало да Срби јужно од Ибра не желе да спроводе политику севера Косова „коју Београд упорно пласира овдашњем живљу”.

Иако у владајућој коалицији наглашавају да је став владе јасан у свим сегментима политике према Космету, опозиција сматра да Београд мора да води јасну, а не немушту политику. Председник Покрајинског одбора ДСС-а Вуко Антонијевићнаглашава да је државни врх „народу отворено и искрено рекао да онај ко 15. новембра изађе на биралишта, руши суверенитет и територијални интегритет државе Србије, сада Брисел и Вашингтон не би могли да манипулишу светском јавношћу износећи податак да је на биралишта изашло 25 одсто Срба”.

И председник Координационог одбора СРС-а на КиМ Љубомир Краговић сматра да је држава требалода буде јасна и конкретна, а не да прећутно гледа на многа дешавања на Космету. „Српске власти требало је јасно да кажу да ће санкционисати све оне који се огреше о Устав државе, односно који се буду приклонили сецесионистичкој албанској врхушки”, став је првог човека радикала на Космету.