Uzbuna na srpskoj političkoj sceni, nastala nakon što je ruski predsednik Dmitrij Medvedev prilikom posete Beogradu 20. oktobra govorio o novoj politici evropske bezbednosti, kao i podele po sistemu „da li si za Ruse ili sa za Amere”, nije se ponovila mesec i po dana kasnije kad je na zvaničnom sajtu Kremlja i objavljen Predlog sporazuma o novoj evropskoj bezbednosti sačinjen u Moskvi.

Analitičari ocenjuju da to ne znači da su sve dileme u Beogradu otklonjene već ukazuje na to da Srbija još ne zna kako da se u celoj situaciji postavi, odnosno da u Srbiji još ne postoji jasno, strateško viđenje njene budućnosti u oblasti bezbednosti. Mišljenja su i da će potezi srpskih vlasti u odnosu na ruski predlog zavisiti pre svega od toga kako se o njemu budu izjasnile Evropa i Amerika.

– Mnogo je priče o bezbednosti, a malo konkretnih pokazatelja da Srbija ozbiljno, strateški razmišlja o svojoj budućnosti u bezbednosnom smislu. Upadljiv je nedostatak informacija i potpuno odsustvo javne rasprave na tu temu – ocenjuje analitičar Aleksandar Radić, objašnjavajući da je to zapravo odraz stanja „u kojem bismo istovremeno da balansiramo na više strana, od nesvrstanih, do Rusije i Amerike”.

– Može se reći da je Srbija, u ovom pogledu, trenutno u šizoidnoj poziciji. Žele se dobri odnosi sa Rusijom, ali neki lideri, političari, ministri kao da su obećali, pre svega Americi, da će se Srbija kretati prema članstvu u NATO – kaže analitičar Branko Radun.

U međuvremenu, svaki potez koji se odnosi na bezbednosnu politiku, prema Radićevim rečima, opravdava se samoproklamovanom neutralnošću, koja je „izgovor za sve”. Neutralnošću koja je proglašena kao posledica dogovora između DSS-a i DS-a, i koja nije međunarodno priznata, kako ocenjuje on, opravdava se i suzdržanost prema učešću Srbije u mirovnim misijama, ali i „realna bliskost sa NATO”.

– Srbija ima veoma prisne odnose sa članicama NATO-a, poput Danske, Norveške, a pre svega SAD, dok, na primer, sa Rusijom ima samo par komercijalnih ugovora o remontu vazduhoplova – primećuje Radić.

Na bliskost Srbije i NATO ukazuje i general Ninoslav Krstić, predsednik Foruma za bezbednost i demokratiju, napominjući da je u poslednjih nekoliko godina celokupna reforma Vojske Srbije urađena po standardima NATO-a.

– Dalja reforma uslovljena je, međutim, dobijanjem jasnih odrednica od predstavnika vlasti. A ni strategija odbrane nije pružila jasne standarde za dalju reformu. U njoj se ne spominju ni neutralnost, ni evroatlantske integracije, iako je Vojska reformisana po standardima NATO-a – kaže Krstić.

Svi sagovornici „Politike” saglasni su da inicijativom o novoj evropskoj bezbednosti Rusija, pre svega, želi da zauzme što boljemesto u odnosima prema NATO-u i da aktivnije učestvuje u bezbednosnom konceptu Evrope.

– Reč je više o nekakvoj reformi OEBS-a, a ne o stvaranju bilo kakvog pandana NATO-u – kaže Branko Radun.

Čak i želja Moskve da sporazum potpišu „sve države evroatlantskog i evroazijskog prostranstva od Vankuvera do Vladivostoka”, Evropska unija, OEBS, ODKB, NATO i ZND, ne ukazuje ni na kakvu nameru da se zemlje poput Srbije nateraju da se izjasne da li su za Rusiju ili za NATO.

To ne bi bilo u interesu ni Rusima, jer bi, kako je to nedavno ocenio Aleksandar Fatić, direktor Centra za bezbednosne studije, Rusija u slučaju loših odnosa između Srbije i SAD dobila samo potrebu da „brani malu i kavgi sklonu Srbijicu protiv najveće svetske sile”.

– Rusija pokušava da nađe svoje mesto, jer je za nju koncept NATO mali. Normalno je, naravno, da ga neće ignorisati niti će se suprotstavljati NATO-u, kao što ne želi da dozvoli ni njegovu dominaciju – ocenjuje Aleksandar Radić.

Ninoslav Krstić dodaje i da je naročito posle samita NATO-a u Rigi, na kojem je bilo reči o osiguranju energetske bezbednosti, Rusija, kao glavni snabdevač Evrope energentima, odlučila da se pozabavi tim problemom i da obezbedi siguran protok energenata od izvorišta, koja su na njenoj teritoriji, do konačnih potrošača.

– U tom smislu gledam i na organizovanje centra za reagovanje u vanrednim situacijama u Nišu, koji bi mogao da posluži za obezbeđivanje kraka gasovoda koji bi išao kroz Srbiju – zaključuje on.

M. R. Petrović

--------------------------------------------------

Podela u vlasti

Prema oceni Branka Raduna, odsustvo jasnijeg pozicioniranja Srbije posledica je i podele unutar same vlasti, na „NATO lobiste i oportuniste”. On kaže da „ta podela ne ide po stranačkim linijama, jer i u okviru iste stranke ima ljudi koji se otvorenije zalažu za ulazak u NATO i onih koji oklevaju“ i da oni koji oklevaju više pažnje obraćaju na mišljenje javnosti koja je većim delom protiv ulaska u NATO.

„Začuđujuće deluje da ministar odbrane, kako je priznao u intervjuu „Politici”, nije prisustvovao razgovorima sa ruskim predsednikom kad je on u Beogradu govorio o predlogu Moskve za novi koncept evropske bezbednosti. S druge strane Šutanovac je bio jedini koji je imao priliku da sat vremena nasamo razgovara sa američkim potpredsednikom Džozefom Bajdenom prilikom njegove posete Beogradu“, kaže on.

Izostanak Šutanovca sa razgovora sa Medvedevim, prema mišljenju generala Ninoslava Krstića, „pokazuje stanje naše političke organizovanosti”, jer su se teme razgovora sigurno znale pre dolaska Medvedeva u Beograd. I Aleksandar Radić ocenjuje da je, po prirodi stvari, ministru odbrane mesto „u špicu saradnje sa Rusijom”.