Немачки амбасадор у Србији Волфганг Мас оценио је да Србија зна да у Немачкој има поузданог партнера. „Немачка безрезервно подржава први приоритет Владе Србије: приближавање Европској унији”, рекао је он у интервјуу за „Политику”.

Како оцењујете односе Немачке и Србије од 1 до 5?

Не верујем да је ограничена скала најприкладније мерило за односе између две државе. Ма како односи били изванредни, увек их је могуће још побољшати. Мени се чини да о односима много више говори како су се они развили у протекле две године. Док смо пре две године још били суочени са физичким нападима на амбасаду које је тадашња влада, у најмању руку, толерисала, данашње односе карактерише велико међусобно поверење.

Како тумачите изјаву председника Тадића да неће бити задовољан док Немачка не буде партнер број један у Србији?

Веома сам захвалан председнику Тадићу за ову изјаву, јер она истиче поверење које и српска страна исказује Немачкој. Немачка је заиста са више аспеката изванредни партнер Србије. У спољној трговини Немачка заузима прво место, код страних инвестиција се са више од 1,2 милијарде евра налази међу првим земљама. У привредној сарадњи је постигнуто да се немачка билатерална подршка упркос глобалној економској кризи у протеклим годинама подигне на нови, рекордни ниво.

Шта спречава Немачку да по привредној сарадњи буде испред Италије?

Економска сарадња с неким партнером није спортско такмичење. Ипак треба констатовати да је Немачка, као што је већ било поменуто, у спољној трговини партнер број један Србији.

Зашто мислите да су овдашњи политичари оптимисти у погледу уласка Србије у ЕУ?

Политичари морају бити оптимисти, јер само тако могу да мотивишу људе. Циљ Србије да приступи ЕУ захтева напоре. Стога је разумљиво да се кроз постављање амбициозних циљева ослободе енергије. И даље је ипак важно формулисати те циљеве на основу искуства у сличним случајевима, да би се избегле непотребне фрустрације. Чињеница је да Србија од лета 2008, а са циљем да се приближи правној тековини ЕУ, предузима кључне напоре у раду владе, у законодавству и спровођењу административних поступака. То признаје и ЕУ, и зато је прошле године било могуће да се донесе одлука о одмрзавању Прелазног споразума, Споразума о стабилизацији и придруживању и о визној либерализацији.

Јавност у Србији став о споријем уласку у ЕУ оцењује као ненаклоност према Србији.

Нико не заговара став да треба успорити приближавање Србије ЕУ. На основу искуства са најновијим проширењем, међутим, већа пажња се обраћа на испуњавање свих критеријума за приступање. Од Србије се, као од свих потенцијалних кандидата за приступање, очекује придржавање копенхашких критеријума – и ништа више.

Јавност Србије зна да су многе друге земље ушле у ЕУ и пре него што су биле спремне.

Управо због тога што је ЕУ у протеклим годинама стекла обимно искуство са процесима приступања, данас постоји шира сагласност да нове државе-чланице треба примити само ако су добро припремљене. Поред испуњавања политичких предуслова попут правне сигурности, политичке стабилности, поштовања људских и мањинских права, спремности за регионалну сарадњу и добросуседске односе, то значи и добру припрему у области економије. Морају бити положени темељи за социјалну тржишну привреду. Привреда кандидата за приступање мора бити спремна за конкуренцију на европском унутрашњем тржишту. Кандидате за приступање, а тиме ни Србију, ЕУ са свим овим захтевима не препушта самима себи. Она им нуди опширни систем финансијске, материјалне, кадровске и пројектне помоћи. Србија ту подршку добија већ данас, а она само у свом финансијском делу садржи неповратне дотације у износу од око 200 милиона евра годишње.

Да ли сте са представницима опозиционих странака разговарали о проблему Космета?

Подразумева се да покушавам да се упознам са размишљањем што већег дела српског друштва. Стога, наравно, разговарам и са представницима опозиционих странака. Том приликом се, међутим, чешће расправља о питањима економског и социјалног развоја Србије.

Мислите ли да после одлуке суда у Хагу могу да уследе нови разговори о статусу Космета?

Немачка је признала Косово као независну државу. Стога је питање статуса за нас решено. Наравно, разумемо да Србија у вези са тим питањем има друго виђење, и зато не вршимо притисак на Србију да призна Косово као независну државу. Али мишљења смо да постоји велики број тема које су важне за свакодневни живот и о којима би Приштина и Београд морали разговарати и пронаћи договор – у најбољем интересу за сопствене грађане.

-----------------------------------------------------------

Неосноване оптужбе о повезаности WAZ-а са подземљем

У српској јавности последњих дана чују се спекулације о повезаности немачке издавачке куће WAZ са особама осумњиченим за шверц дувана и наркотика. Како коментаришете овакве спекулације?

WAZ група, друга по величини издавачка кућа у Немачкој, озбиљна је немачка медијска кућа која је основана непосредно после Другог светског рата и која се налази до данас у породичном власништву. WAZ ради не само у Немачкој него и у многобројним земљама источне и југоисточне Европе. WAZ група глобално издаје 150 наслова и има милионе читалаца. У Србији је компанија до сада уложила више од 100 милиона евра и подразумева се да је заинтересована за безбедност инвестиција. Према информацијама којима располажем не постоје никакве везе са средином коју сте ви наговестили. У прилог томе иде и чињеница да је 10 одсто холдинга који уједињује активности WAZ-а у југоисточној Европи у власништву Европске банке за реконструкцију и развој, која је, наравно, пре свог учешћа темељито проверила компанију. Оптужбе које су објављене протеклих дана немају основ у реалности, и треба их објаснити сасвим другим интересима њихових аутора.

Е. П.