Rekord u najdužem formiranju vlade u istoriji demokratije postavila je Belgija i teško da će neko u dogledno vreme da ga ugrozi. Pregovori o vladi posle vanrednih izbora koji su održani 13. juna 2010. godine trajali su 540 dana, da bi konačno, 5. decembra prošle godine nova vlada sa Eliom di Rupom na čelu, koji je položio zakletvu na francuskom, holandskom i nemačkom jeziku, preuzela vođenje zemlje u preostale dve i po godine mandata.

Prethodno je neslavni rekord držao Irak, koji je tokom 2010. godine čekao na novu vladu 289 dana, a u medijskim arhivama zabeleženo je i da je 1977. godine formiranje vlade u Holandiji trajalo 208 dana.

Akteri u pregovorima o formiranju nove srpske vlade, naravno, nemaju zakonskih mogućnosti za ovakva „dostignuća”, bar ne posle jednog izbornog ciklusa, budući da im je propisan rok za postizanje dogovora – 90 dana od konstituisanja Narodne skupštine (rok za konstituisanje parlamenta je 30 dana od proglašenja konačnih rezultata izbora). Ako se, dakle, ne dogovore do kraja avgusta, građani Srbije će na nove izbore.

Dr Nebojša Vladisavljević, vanredni profesor Fakulteta političkih nauka, ističe da ne postoje posebna pravila vezana za pregovore o formiranju vlade i da to zavisi od tradicije zemlje.

„U Engleskoj, recimo, odmah posle izbora monarh daje mandat šefu stranke koja je dobila izbore i vlada se vrlo brzo formira, dok u nekim zemljama, gde imate složene koalicione vlasti, to može trajati po dva-tri meseca. To, dakle, više zavisi od tradicije zemlje i od toga da li postoji dvostranački sistem pa samim tim i čista parlamentarna većina posle izbora ili je reč o proporcionalnom izbornom sistemu u kojem niko nema većinu pa postoji potreba za koalicijama posle izbora i samim tim i pregovori obično traju dugo”, objašnjava Vladisavljević dodajući da u nekim zemljama postoji zakonom i ustavom regulisani rokovi za formiranje vlade, a negde – ne.

Komentarišući dužinu trajanja pregovora o vladi u Belgiji, on navodi: „Mi nismo uporedivi sa njima, to je više Bosna i Hercegovina. Srbija je uglavnom etnički homogena zemlja, sa određenim manjinama, tako da je formiranje vlade kod nas više pitanje političkog dogovora”.

Ta sličnost sa Belgijom je dokazana u praksi. Savet ministara BiH imenovan je 10. februara ove godine, 16 meseci posle održavanja opštih izbora u oktobru 2010. godine, čime je završeno konstituisanje vlasti te zemlje nakon izbora.

„Rešenja u uporednoj praksi su različita”, navodi Miodrag Radojević, istraživač u Institutu za političke studije, i dodaje: „Ako govorimo uopšte o procesu formiranja vlade, po pravilu taj proces nikad nije iscrpno regulisan pravnim propisima. Uvek je on određen i takozvanim ustavnim običajima, odnosno ustavnim konvencijama. Uzmimo primer Slovenije – stranka koja je bila pobednik na parlamentarnim izborima nije formirala vladu”.

Napominjući da i u zemljama koje su nešto ozbiljnije od nas ne uspevaju brzo da se dogovore, Đorđe Vuković, iz Cesida, ukazuje da u Srbiji realno ne može brže, jer imamo takozvani dvoipopartijski sistem u kome ima šest-sedam relevantnih partija – dve velike i bez jedne od njih nije moguće formirati vladu, i uvek imamo još veliki broj koalicionih partnera koji su neophodni.

„Tako da ovo nije čudno, nama ovo nije prvi put. Dešavalo se to i 2004, 2007, 2008. svaki put traje dosta jer je takav proces. Štaviše, ja mislim da će ovog puta biti nešto kraće, ovog puta možda će biti završeno do kraja meseca, jer okolnosti to diktiraju”, ocenjuje Vuković.

I on i Miodrag Radojević smatraju da je rok koji je propisan našim političkim akterima za formiranje vlade sasvim optimalan.

„Mislim da bismo, ako bismo skratili rokove, imali situaciju da se nekad neke koalicije uopšte i ne naprave. Nekad i nije loše što postoji tako veliki period jer kraći rok može dovesti do novih izbora, što je još gore”, napominje Vuković, a Radojević ukazuje da je samo problem u tome što određene situacije nisu jasno definisane Ustavom i zakonom – počev od toga kome predsednik najpre poverava mandat ili koliki je rok kandidata za premijera da izađe pred parlament da predloži sastav i program buduće vlade.