Predaja zahteva za sticanje statusa kandidata povećava šanse za raniji ulazak Srbije u EU, a da li će se to dogoditi 2014. godine, kako neki misle, zavisiće od brzine reformi kod kuće i prilika koje tada budu vladale u Evropi, kažu eksperti za evropske integracije. Srbiji bi, između ostalog, trebalo da ide na ruku i činjenica da će 2014. godine predsedavajuće EU biti Grčka i Španija. Upravo te dve zemlje najveći su zagovornici ideje da Srbija bude primljena u članstvo na stogodišnjicu od početka Prvog svetskog rata.

„Do 2014. godine Srbija mora da bude spremna za ulazak, a prilike u EU će nam otvarati ili zatvarati vrata za članstvo”, kaže Predrag Simić, profesor Fakulteta političkih nauka i bivši ambasador u Francuskoj. U politici je, prema rečima Simića, veoma bitno iskoristiti šansu onda kada se ona ukaže. Pre dva dana, u Stokholmu, Srbija je baš to učinila – iskoristila je povoljan sticaj okolnosti u EU, nastao nakon ratifikacije Lisabonskog sporazuma.

 „Činjenica da smo bili spremni onda kad se ukazala prilika za nas rezultirala je time da su čak i oni koji su podneli kandidaturu pomalo bili zatečeni svojim uspehom”, kaže Simić. „Da smo još čekali, plašim se da za mesec ili dva to ne bismo mogli više da učinimo”, dodaje on. Jer, uskoro će sa svojih funkcija otići mnogi političari u EU (pa i Oli Ren, evropski komesar za proširenje), koji dobro znaju šta je sve Srbija do sada uradila na približavanju Evropi.

Uverenje da se ovdašnje „investicije” u EU isplate, prof. Simić potkrepljuje podsećanjem na Prelazni trgovinski sporazum. Jednostrana primena tog sporazuma početkom ove godine žestoko je kritikovana od strane pojedinih domaćih posmatrača, „ali se pokazalo da se to i te kako isplatilo”. Mnogi su, kako tvrdi on, u toj primeni videli ozbiljnost namere Srbije da se brže približi EU.  

U ovdašnjoj stručnoj javnosti ima i onih koji smatraju da je 2018. godina mnogo realnija za ulazak u EU. Svoje mišljenje oni obrazlažu stavom da to „proceduralno ne može da se desi”, zbog obimnosti i složenosti posla koji treba da bude urađen, ne samo u Beogradu, već i u Briselu.

Upitana kolike su šanse da Srbija uđe u EU 2014. godine, Ana Trbović, sa Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju, odgovara indirektno: „Potrebno je da se ispune razni tehnički uslovi, ali je odluka na kraju, ipak, politička.”

Trbovićeva podseća da su, zahvaljujući političkim odlukama, i Bugarska i Rumunija ušle nespremne u EU, ali i neke druge države, poput Grčke, pa je „moguće da i za nas bude politička odluka”.

To ne znači, kaže ona, da mi ne možemo da povećamo svoje šanse za članstvo. Potrebno je da se u zemlji brže radi na integracijama, „posebno u tehničkom delu koji se odvija u ministarstvima i raznim regulatornim telima” zaduženim za usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa evropskim propisima.

Boris Tadić, predsednik Srbije, izjavio je u utorak u Stokholmu da status kandidata očekuje u 2010. godini. Naši sagovornici su mišljenja da će sledeći izveštaj Serža Bramerca, glavnog tužioca Haškog tribunala, koji se očekuje u junu, biti „odlučujući u tom smislu”. Oni kažu da to ne znači da Srbija ne treba da ubrza proces u svim oblastima, kako bi mogla da izvršimo veći pritisak na EU da se donese i politička odluka.