Предаја захтева за стицање статуса кандидата повећава шансе за ранији улазак Србије у ЕУ, а да ли ће се то догодити 2014. године, како неки мисле, зависиће од брзине реформи код куће и прилика које тада буду владале у Европи, кажу експерти за европске интеграције. Србији би, између осталог, требало да иде на руку и чињеница да ће 2014. године председавајуће ЕУ бити Грчка и Шпанија. Управо те две земље највећи су заговорници идеје да Србија буде примљена у чланство на стогодишњицу од почетка Првог светског рата.

„До 2014. године Србија мора да буде спремна за улазак, а прилике у ЕУ ће нам отварати или затварати врата за чланство”, каже Предраг Симић, професор Факултета политичких наука и бивши амбасадор у Француској. У политици је, према речима Симића, веома битно искористити шансу онда када се она укаже. Пре два дана, у Стокхолму, Србија је баш то учинила – искористила је повољан стицај околности у ЕУ, настао након ратификације Лисабонског споразума.

 „Чињеница да смо били спремни онда кад се указала прилика за нас резултирала је тиме да су чак и они који су поднели кандидатуру помало били затечени својим успехом”, каже Симић. „Да смо још чекали, плашим се да за месец или два то не бисмо могли више да учинимо”, додаје он. Јер, ускоро ће са својих функција отићи многи политичари у ЕУ (па и Оли Рен, европски комесар за проширење), који добро знају шта је све Србија до сада урадила на приближавању Европи.

Уверење да се овдашње „инвестиције” у ЕУ исплате, проф. Симић поткрепљује подсећањем на Прелазни трговински споразум. Једнострана примена тог споразума почетком ове године жестоко је критикована од стране појединих домаћих посматрача, „али се показало да се то и те како исплатило”. Многи су, како тврди он, у тој примени видели озбиљност намере Србије да се брже приближи ЕУ.  

У овдашњој стручној јавности има и оних који сматрају да је 2018. година много реалнија за улазак у ЕУ. Своје мишљење они образлажу ставом да то „процедурално не може да се деси”, због обимности и сложености посла који треба да буде урађен, не само у Београду, већ и у Бриселу.

Упитана колике су шансе да Србија уђе у ЕУ 2014. године, Ана Трбовић, са Факултета за економију, финансије и администрацију, одговара индиректно: „Потребно је да се испуне разни технички услови, али је одлука на крају, ипак, политичка.”

Трбовићева подсећа да су, захваљујући политичким одлукама, и Бугарска и Румунија ушле неспремне у ЕУ, али и неке друге државе, попут Грчке, па је „могуће да и за нас буде политичка одлука”.

То не значи, каже она, да ми не можемо да повећамо своје шансе за чланство. Потребно је да се у земљи брже ради на интеграцијама, „посебно у техничком делу који се одвија у министарствима и разним регулаторним телима” задуженим за усклађивање домаћег законодавства са европским прописима.

Борис Тадић, председник Србије, изјавио је у уторак у Стокхолму да статус кандидата очекује у 2010. години. Наши саговорници су мишљења да ће следећи извештај Сержа Брамерца, главног тужиоца Хашког трибунала, који се очекује у јуну, бити „одлучујући у том смислу”. Они кажу да то не значи да Србија не треба да убрза процес у свим областима, како би могла да извршимо већи притисак на ЕУ да се донесе и политичка одлука.