Државни секретар Министарства за људска и мањинска права Марко Караџић остаје на својој функцији, а проблеми који су настали у нашој комуникацији тичу се само њега и мене, изјавио је Светозар Чиплић, републички министар за људска и мањинска права.

Он је на јучерашњем представљању годишњег извештаја Геј стрејт алијансе о стању људских права гејова, лезбејки, бисексуалних и трансродних особа оценио да сукоб који је настао на релацији министра за људска и мањинска права и државног секретара тог министарства „мора да се смири” и негирао гласине да се на седници владе расправљало о смени Марка Караџића. Он је том приликом похвалио рад и залагање Марка Караџића и заштитника грађана Саше Јанковића на заштити права ЛГБТ популације у Србији, истичући да су ова два представника Владе Србије значајно допринела побољшању положаја мањинске сексуалне популације у нашој земљи.

Државни секретар Министарства за људска и мањинска права Марко Караџић је за „Политику” рекао да му је драго што су он и министар Чиплић поново почели да разговарају и додао да ће током наредне недеље детаљније разговарати о начинима превазилажења њиховог сукоба и о његовој судбини као државног секретара.

На питање – да ли је признао да је давао „непромишљене” изјаве у јавности које су кумовале престанку комуникације између њега и министра Чиплића, Марко Караџић одговара да он „ништа није признао” и додаје да до њега нису допрле информације да је на седници Владе Србије било речи о његовој смени. Он је такође додао да је написао отворено писмо јавности мотивисан жељом да поново почне нормално да комуницира са министром Светозаром Чиплићем.

Сукоб између министра и државног секретара Министарства за људска и мањинска права је, подсећања ради, почео пре пар дана када је Марко Караџић упутио отворено писмо јавности у коме наводи да му се месецима онемогућава да учествује у раду министарства чији је државни секретар и да му је министар уручио одлуку којом се његове активности своде на праћење правних аката.

У отвореном обраћању јавности Марко Караџић је истакао да је министар Светозар Чиплић остајао нем после претњи које су биле упућене на његову адресу објаснивши му да „свако сноси последице за своје понашање”. Караџић је у том писму изразио сумњу да је овакво понашање министра Чиплића било мотивисано његовим изјавама о Сребреници и његовом одбраном Закона о забрани дискриминације, за чије је повлачење из скупштине гласао и министар.

К. Ђорђевић