Годе нам позиви, али прво ћемо разговарати са садашњим коалиционим партнерима, па тек онда са СНС-ом. То је порука функционера ПУПС-а и СДПС-а, Томиславу Николићу, лидеру напредњака, на ко зна који пут поновљени позив овим странкама да на предстојећим изборима наступе заједно.

Без обзира на то што Николић стално од ове две странке добија неодређене одговоре, то никако не може да му штети у бирачком телу, сматрају аналитичари. Користи од тих позива имају и „позвани”, јер им „расте цена” у преговорима са другим странкама.

Николић је до сада много пута позвао ПУПС и СДПС у коалицију, а раније је позивао и Савез војвођанских Мађара (СВМ), коме је унапред понуђено место министра полиције. Та понуда је, судећи по реакцији, изнервирала Иштвана Пастора, лидера СВМ-а, па је одговорио преко медија да су ти позиви „део механизма притисака СНС-а, који је стално присутан у последњих годину-годину и по дана и који је полако постао досадан”. За разлику од СВМ-а, из ПУПС-а и СДПС-а Николићеви позиви никада, па ни сада, нису окарактерисани као притисак, нити као досада.

Ђорђе Вуковић, из Цесида, казао је да „ПУПС-у и СДПС-у ти позиви одговарају, зато никад и не одговарају да неће са СНС-ом, него остављају себи простор, калкулишу”. Вуковић сматра да Николићево стално понављање позива, са политичког становишта, „има много смисла”. Према његовим речима „уколико би Николић успео било кога од те две странке, које су сада део владајуће коалиције, да привуче да с њим изађу на изборе, то би му много значило”. Вуковић објашњава да би грађани тако добили поруку да садашња владајућа коалиција не функционише, да није јединствена, а друго, „тиме би показао да је он стожер будуће владајуће коалиције и то би му донело политичке поене у бирачком телу, које би му, приликом гласања, било наклоњеније”. Вуковић је додао да би и он, да је на Николићевом месту, исто радио, а „друго је питање мере у томе”. Николић је показао да уме да се заустави, па су позиви СВМ-у престали после поменуте Пасторове изјаве.

На нову понуду, из ПУПС-а и СДПС-а одговарају на стари начин. Момо Чолаковић (ПУПС) каже да је лидер странке Јован Кркобабић овлашћен да преговара о коалицијама, а „почео је разговоре са садашњим коалиционим партнерима СПС-ом и ЈС-ом”. Што се Николићевих позива тиче, Чолаковић каже да их доживљава као признање његовој партији и свему што је урадила за најугроженије грађане ове државе –пензионере „па зато СНС и жели да јој се једна таква партија прикључи”.

Мехо Омеровић (СДПС) каже да су „Николићеви позиви признање СДПС-у и њеном лидеру Расиму Љајићу за начин на који се понашају према свим учесницима на политичкој сцени, а ми никога не доживљавамо као непријатеља, направили смо корак напред у комуникацији”. Омеровић додаје да ће ова партија „ових дана започети разговоре са својим садашњим партнерима о предизборној коалицији и то прво са ДС-ом, потом са УРС-ом, СПС-ом и ПУПС-ом, а од опозиције са ЛДП-ом и то баш овим редоследом”. Омеровић наводи да су ове партије блиске Социјалдемократској партији Србије (СДПС) по програмима, и додаје „с ким ћемо одлучићемо 19. фебруара на седници главног одбора”.

М. Чекеревац

-----------------------------------------------------------

Ко кандидује Љајића за премијера

У јавности су се већ појавили кандитати за премијерску функцију, мада избори још нису расписани. Тако се у последње време може незванично чути како Расим Љајић има велику шансу да, уколико буде у коалицији са ДС-ом, добије ту функцију. Мехо Омеровић каже да ће се о томе ко ће бити на челу владе одлучивати када се буде видело ко ће колико посланичких мандата добити. Он додаје да о томе ко ће бити премијер одлучују други фактори: „То што се Расим Љајић у причама појављује као кандидат за премијера само показује признање за његов успешан рад у свему што је радио, а бавио се најтежим пословима. Али о том-потом”.