Политика
Да ли Србија заборавља антифашистичку традицију
Имали смо врло јак антифашистички покрет и били смо међу земљама чија се застава вијорила на Нирнбершком процесу и зато немамо разлога да се нечега стидимо, поручује Соња Лихт
Србија никада није инсистирала на својој антифашистичкој прошлости као што то чине друге европске државе па и оне које немају много историјских аргумената на својој страни, сматрају историчари и представници невладиних организација.
Чињеницу да неке друге државе које су чак и биле део сила осовине у току Другог светског рата данас више говоре о антифашизму од нас, историчар Предраг Марковић објашњава тиме што земље попут Италије, Немачке или Хрватске имају проблем са антифашистичком легитимацијом. Хрватска, како каже, мора да истиче антифашизам да би подвукла своју разлику у односу на НДХ-а пошто се она рутински изједначава са том творевином и то не само у Србији.
„Наша држава сматра да је довољно што има антифашистичку прошлост и да ту нема шта да се више истиче. Чињеница је да су Срби дали највећи број антифашистичких бораца у току Другог светског рата у односу на број становника. То је податак који се недовољно истиче, а при томе су партизани у огромној већини били Срби”, објашњава Марковић.
И председница Београдског фонда за политичку изузетност Соња Лихт слабо инсистирање Србије на антифашистичкој традицији сматра погрешним. „Имали смо врло јак антифашистички покрет и били смо међу земљама чија се застава вијорила на Нирнбершком процесу. Зато немамо разлога да се нечега стидимо”, каже она и наглашава да је „нова Европа” управо изграђена на резултатима антифашистичке борбе и пораза фашизма у Европи.
Миљенко Дерета, директор Грађанских иницијатива, сматра да није добро што су у Србији антифашизам и комунизам изједначавани. „Код нас је плурализам настао на апсолутном антикомунизму, а пошто је комунизам идентификован са антифашизмом онда је главно било доказати да у рату нису победили комунисти него неки други па су онда они проглашени националним херојима, а не колаборационистима попут Милана Недића, Димитрија Љотића или Драже Михаиловића“, каже Дерета. Он не мисли да у Србији не јача фашизам у смислу организованих фашистичких група већ да слаби обрачун државе са таквим групама.
Предраг Марковић, међутим, сматра да је проблем у томе што су представници једног дела невладиног сектора нетрпељиви према другачијим погледима на комунизам и фашизам. „По њима је непримерена свака идеја да постоји још неки антифашизам осим комунистичког и такве ставове оштро нападају. Зато би требало наћи неку форму обележавања антифашизма која не би била само првоборачка и комунистичка”, каже он.
Соња Лихт се слаже да се не могу идентификовати комунизам и антифашизам, али наглашава да антифашизам јесте носилац комунистичке матрице. „Антифашизам је наравно и много шири и не може да се идентификује са комунизмом јер има много антифашиста који нису били комунисти, али је чињеница да су комунисти водили најозбиљнији антифашистички покрет у овој земљи”, објашњава она.
Соња Лихт сматра и да у Србији у последње време има озбиљнијих помака у наглашавању значаја антифашизма. Први пут је, како каже, ове године наглашено да је 9. мај и Дан победе и Дан Европе чиме је Европа показала колико ту традицију уграђује у своје вредности.
Последњи коментари
ko nam to podmeće da se stidimo antifašizma?ko to,ponovo,stvara problem da bi zamaglio,skrajnuo i prekrio problem koji,zaista i upravo postoji a to je da i sada i uvek jeste novi fašizam,novi imperijalizam nova nesloboda u ime koje se vode ratovi za nova tržišta i sirovine,ubijaju,čereče,muče čitavi regioni,dakle ljudi!u ime koga se disciplinuju,kažnjavaju jedni a nagrađuju neki drugi,podobni.ni sada,danas kao ni hitlerov,musolinijev,petenov...ovaj fašizam i rasizam,i pravo jednih u odnosu na sve druge i drugačije- nije perefidan i nevidljiv,on je,kao i uvek,otvoreno ciničan i antihuman jer se,po cenu uništavanja drugačijih i drugih,širi kao'demokratija','tržište','ljudska prava','borba za sirovine i energiju',preoznačen je ali pravo sile(gewelt),eugenika,ekonomski prosperitet imperije istomišljenika plave krvi do koga se dolazi iskorišćavanjem,ubijanjem,ponižavanjem,zloupotrebom ostalih,manje vrednih,nedoraslih za 'demokratiju',prljavih,'nekulturnih' i zato zatvorenih u radne logore nad kojima se vrše tiranija,zlostavljanja i laboratorijski opiti.kao ljudsko smeće i ljudska radna sirovina polovina sveta je strpana u logor da bi hranila nove fašiste.jer,američko dete troši 300puta više od afričkog deteta.i šta je onda to?pasivni fašizam ili pasivna ljubav i briga?moj otac je bio antifašista i cela njegova porodica je prognana u srbiju iz slovenije za vreme II svetskog rata zbog toga,borio se na sremskom frontu.i tada su postojali odvojeni kazani za jelo za obične borci a posebni za komesare i komandante.tako je i danas,svuda i kod nas.fašizam je u'sitnicama'.fašizam je i kada nam podmeću laž da ga se stidimo.i danas je fašizam kada se u javnosti ne sme progovoriti,jer je javnost samu sebe fašizirala-o duplim kazanima i standardima.treba samo locirati mesto sa koga neko govori i tada,odmah,znamonameru.
Нама прекодринским Србима служи на част да нема породице из које није био макар један учесник у антифашистичком Народно ослободилачком рату. У Србији 1944. маме и тате сакривали своје синове по земуницама. Уз такав менталитет одлично се уклапа и 5. октобар 2000 године. Па нека вам са срећом! A Госпођа Соња Лихт, која се идентификује идеолошки са такозваним "Нови свјетским поредком" под САД доминацијом и НАТО "покровитељством" - морала би најпре да раскрсти са том догмом ако рефлектује на вјеродостојност њеног антифашисичког опредељења. НАТО и антифашизам једно друго искључују.
Na 145 univerziteta u svetu otvorene su izložbe o jasenovačkom stratištu. Nažalost među njima nema nijedne postavke koja se čuva u Beogradu. Odbor SPC za Jasenovac u Banjaluci učinio je jako mnogo da ovde dolaze školske ekskurzije i đaci da se upoznaju sa stradanjima Srba, Jevreja i Roma u Jasenovcu. U Hrvatskoj i dalje uklanjaju sve tragove ustaških zločina. Podseća se da je logor Jasenovac, odmah po oslobođenju zemlje, zbrisan s lica zemlje. Sve je to urađeno u ime bratstva i jedinstva. Najvažnija stvar koju je uradila Međunarodna komisija za utvrđivanje istine o jasenovačkom sistemu hrvatskih logora za istrebljenje Srba, Jevreja i Roma jeste to što je izdato zvanično saopštenje o 800.000 žrtava nakon deset godina istraživačkog rada - .Većina knjiga o Jasenovcu je uništena. Uklanjane su iz biblioteka, pa čak i spaljivane. Poneka se, na svu sreću, zadržala na nekom tavanu ili kakvom drugom skrovitom mestu. Akademik Srboljub Živanović sa žaljenjem konstatuje da u inostranstvu više znaju o Jasenovcu, nego u Srbiji. U toku je izložba na 145 univerziteta, od Kanade do Kube. Ona prikazuje fotografije iz jasenovačkih logora. Ta kolekcija nastala je samo na osnovu dokumentacije iz Imperijalnog muzeja u Londonu. Niko iz Srbije nije hteo da sarađuje na ovom projektu širenja istine o stradanju u Jasenovcu. Ne postoji nijedan spomenik jasenovačkim žrtvama u Beogradu, ili bilo gde u Srbiji! Ne postoji ni Muzej holokausta i genocida. Jednostavno, nemamo ni najobičniju nastavnu jedinicu u školskom programu o Jasenovcu. Nove generacije neće znati ništa o velikom stradanju u tom logoru.