Нови Сад – Према новом пословнику,који је усвојила Скупштина Војводине, председник покрајинског парламента имаће готово председничка овлашћења. Председник покрајинског парламента ће тако моћи да предлаже кандидата за председника Владе Војводине, а до сада је то право припадало групи од 30 посланика. И док опозицијаупозорава да је то покушај увођења председничког система у Војводини, Бранко Радун, политички аналитичар,каже за „Политику”да је добро то што се јача институција председника парламента.

„Новим пословником функција председника скупштине постаје много значајнија него што је до сада била. Иако опозиција то тумачи као стварање председничког система, мислим да сада баш није таква ситуација. Међутим, у будућности то би могло да прерасте у неки полупредседнички систем на нивоу регије”, објашњава Радун.

На другој страни радикалима то личи на „промовисање председника покрајинске скупштине у председника Војводине”, каже шеф њихове посланичке групе Милорад Мирчић, уједно подсећајући на, како тврди, давнашњу недовршену жељу Ненада Чанка из времена његовог „председниковања” покрајинским парламентом. У стожеру владајуће коалиције Демократској странци одбацују све спекулације у вези са, наводно, намером да се на мала врата уведе председнички систем. Ствари се, кажу они, своде на исто,јер свакако председника скупштине бира владајућа већина.

„Давање надлежности председнику Скупштине Војводине да предлаже кандидата за председника владе преузета је из демократске праксе парламентарних система више од 90 земаљаи не видим шта је ту спорно. Он ће то чинити у консултацијама са посланичким групама о томе ко има капацитет да формира владу”, објашњава досадашњи шеф посланичке групе За европску Војводину Драгослав Петровић.

Ни напредњацима се не допада та, како каже функционер те странке Игор Мировић, скривена намера у повећаним надлежностима првог човека парламента. Међутим, они већи проблем у новом пословнику, који је иначе усклађен са новим Статутом Војводине, виде у ограниченој могућности деловања опозиције, првенствено у томе што им је ускраћено уставно право на предлагање. Наиме, по новом пословнику, скупштинску одлуку ће моћи да предложи најмање петпосланика.

„Посланик не може бити предлагач покрајинске скупштинске одлуке, а скупштински одбори немају праву контролну функцију. Решења у пословнику омогућују да се сва моћ власти реализује мимо скупштине. Све ће се сада контролисатиу Влади Војводине”, каже Мировић и пита: „Зашто је за неке одлуке повећан број посланика који треба да је подрже и то на 30 посланика? Као да се неко, пишући нови пословник, руководио тиме да у Скупштини Војводине сада има 29 посланика опозиције. То значи да, до краја мандата Пајтићеве владе, опозиција неће моћи да поднесе захтев за опозив неке одлуке,јер нас нема довољно”.

Мировић истиче да је као новина у пословник уведен захтевза интерпелацију, који такође неће моћи да покрене опозиција јер је и ту потребно 30 потписа. „Све то указује да ће Влада Војводине и владајућа већина моћи да се самохвалишу како хоће, јер је пословником ограничено да право на интерпелацију буде у служби критике, а самим тим је потпуно ограничена и опозиција”, каже овај високи функционер Српске напредне странке.

Није ту ништа „наштимано” у односу на број посланика опозиције, одговара за „Политику” на критике опозиције и Милан Ђукић, посланик СПО и владајуће коалиције. Он наглашава да је број 30 изабран јер је то четвртина броја посланика у Скупштини Војводине. Ни Бранко Радун, аналитичар, не види разлог зашто би се владајућа коалиција која у покрајинском парламенту има комотну већину сада осигуравала од критика опозиције.

„Владајућа већина има комотну и стабилну већину и не видим зашто би тим пословником покушала да сузи маневарски простор опозицији. Уосталом, ни дешавања у покрајинској скупштини нису била тако медијски пропраћена па да је владајућа већина толико осетљива на неке иницијативе посланичких група опозиције. Није баш јасно зашто су то урадили осим ако не постоји нека нестабилност унутар владајуће коалиције о којој јавност не зна”, закључује Радун.