Pokret „Dveri“ održao je u novembru prvi politički miting preko interneta u našoj zemlji, kako tvrde. Tako je u sali u Zrenjaninu bilo 700 prisutnih a na sajtu pokreta ih je pratilo 6.500 posetilaca.

Ali ovaj pokret, nastao od nevladine organizacije osnovane 1999. godine, kada je pokrenut i istoimeni časopis, postao je medijski zanimljiv kada je najavio da će učestvovati na izborima (Sada konačno imam za koga da glasam, bio je slogan) i kada je proizvedena izmišljena vest da su u nekom istraživanju prešli cenzus. „Dveri“ će pod sloganom „Pokret za život Srbije“ samostalno izaći na izbore, kao grupa građana. Očekuju da će ući u parlament, a kažu da su dobili podršku pedesetak nevladinih organizacija nacionalne orijentacije, iz Srbije i dijaspore. Tvrde da nemaju lidera i da je svaki član pokreta potencijalni lider.

Nebojša Bakarec iz DSS-a smatra da će im „Dveri“, kao suverenistička i konzervativna stranka, uzeti jedan deo birača, a analitičar Slobodan Antonić misli da „Aktiviranje ’Dveri’ može razmrdati učmalost DSS-a, oportunizam SNS-a i autizam SRS-a.“

„Dveri“ se bore protiv ovog i svih budućih izdajničkih režima, ali kažu da su oni porodični ljudi, a ne političari. Ipak, tužili su Slobodana Radovanovića, tužioca, zbog klevete i objasnili da, iako deluju 12 godina, nisu nastupali s pozicija govora mržnje i ne mogu se smatrati ekstremističkom organizacijom.

Za politički angažman „Dveri“ nemaju novca i mole da im se materijalno pomogne, uz napomenu da neće prihvatiti donacije kao političko uslovljavanje. „Vaša finansijska podrška posebno znači“, piše na njihovom sajtu, „jer dolazi direktno od našeg naroda kao zbor manjih priloga velikih rodoljuba, što nama daje i omogućava samostalnost u delovanju i nezavisnost od bilo kakvih sumnjivih izvora finansiranja koji bi doveli u pitanje čestitost naše misije.“

Miljenko Dereta, izvršni direktor Građanskih inicijativa, kaže da je njihovo izborno telo blisko DSS-u i da njima mogu da uzimaju glasove. „Dveri“ su najavile predstavljanje svog ekonomskog programa, ali to medijima nije bilo mnogo interesantno, a Dereta objašnjava da se ni birači neće mnogo udubljivati u ponudu na političkoj sceni, jer je ona toliko dinamična zbog EU i Kosova. „Birači će se opredeljivati za partije o kojima već imaju neki utisak a one su već na vlasti.“

Dejan Vuk Stanković, analitičar, smatra da osim dobre volje, u ovom trenutku, „Dveri“ ne pokazuju neku spremnost da uđu u parlamentarnu borbu. „Postoji prostor za desnu opciju, i mogli bi da oštete DSS, SNS i SRS, ali računaju i na neopredeljene. Njima su glavni adut novi ljudi, ali svoju ambiciju nisu pretočili u organizaciono načelo. Poznati su po suprotstavljanju gej paradi i kažu da ne bi dali Kosovo, ali niko ne bi.“

I Branko Radun, analitičar, kaže da „Dveri“ ne razmišljaju ozbiljno u ulasku u skupštinu. „Dobiće nekoliko procenata. Možda su napravili dogovor s nekom strankom.“

Zašto su „Dveri“ od NVO postali stranka? „Ulazak u politiku je ulazak u prvu ligu. Sada mogu da ostvare kakav – takav rezultat, ali će im to biti važno za sledeće izbore. Ni oni sami ne veruju da će uđu u parlament. A uzeće glasove DSS-u, SRS-u i SNS-u. Možda će za njih glasati i razočarani“, kaže Radun. On objašnjava da njihova opredeljenja, kao što su patriotizam ili protivljenje ulasku u NATO, deli dobar deo birača. „Ali, oni su iskočili velikim protivljenjem prema gej paradi, i tu su se zadržali. Oni su jedna priča – gej parada. Njihova priča je uopšte malo zatvorena i ta priča može da privuče nekoliko desetina do sto hiljada birača. Ali, oni mogu da budu jezičak na vagi, mogu da oslabe neke stranke i da to utiče na konačan broj glasova drugih stranaka.“

Dereta kaže da je njihov program vrlo tradicionalan i da ne nude ništa novo. „Oni su civilizovana desna opcija ali šta ih izdvaja od DSS-a? Kada je postao stranka i ’Otpor’ je propao na izborima. G17 i nije bio prava NVO, već prerušena politička partija i oni su donekle uspeli na izborima.“

Stanković kaže da je „Otpor“ mnogo više uticao na politička kretanja, kao i G17 plus nego „Dveri“. „Njihov značaj se teško može porediti. ’Dverima’ su potrebne ideje da bi profilisali stranku. Put do uspeha im je težak, imaju potencijal, ali teško će ući u Skupštinu.“

Radun, koji je pratio rad „Dveri“, kaže da im nedostaje lider, jasan program po kome bi se razlikovali od srodnih stranaka i struktura na terenu. „Nije dovoljan ni dobar program ako nemate nekog prepoznatljivog ko će ga prezentovati. Važna je i podrška medija, ali i zanimljiva priča mora dobro da se plasira, a njihove priče deluju prilično hermetično. Ne umeju da predstave svoje vrednosti čak ni ako je za njih većina stanovništva. Ne znaju da ih artikulišu i promovišu na pravi način. I tradicionalne vrednosti bi trebalo predstaviti tako da budu ’in’, odnosno modernije. Možda im je plan da se na ovim izborima pozicioniraju a da na sledećim uđu u parlament.“