Војислав Коштуница, председник ДСС-а, сматра да после наредних избора нова влада треба да предложи политичку и војну неутралност Србије. „То значи стављање тачке на досадашњу државну политику која је имала за циљ чланство у ЕУ”, каже он и образлаже да оваква ЕУ каква је до јуче постојала више неће постојати. „Она је у дубокој кризи и неизвесно је да ли ће се преуредити у две или више колона, и да ли ће уопште опстати. Политичка неутралност, како јој и име каже, не значи да би Србија била против ЕУ или било кога, већ напротив желимо са ЕУ, али и са свим осталим земљама да имамо развијену економску сарадњу. Наша привреда трпи штету од потписаног ССП-а са ЕУ. Политичка неутралност је и зато права основа за економски опоравак и развој Србије.”

Да ли је за Србију боља неутралност или чланство у ЕУ? Шта доноси неутралност а шта чланство у Унији. Да ли ће Србија уопште бити у ситуацији да бира или смо већ одредили свој пут?

Зоран Остојић, члан Председништва ЛДП-а, каже да је залагање за политичку неутралност Србије последица нечије жеље да наша земља одустане од пута ка пуноправном чланству у ЕУ. „Баш као што је такозвана војна неутралност друго име за одустајање од атлантских интеграција. Дакле, у основи ради се о отвореном залагању да Србија буде ’рупа’ на скупоценом ’евро-атлантском тепиху’ како би тај ’тепих мање вредео’ о чему је у прошлој председничкој кампањи говорио један од кандидата. Када би то било могуће, а срећом није, Србија би описала пун круг и вратила се тамо где је била деведесетих година. Цена која је због тога већ плаћена (Косово, Црна Гора, сиромаштво и несрећа, пуста села и читави региони) само би порасла с још већом бедом, изостанком инвестиција, растом незапослености, даљим одласком младих људи, убрзаним пражњењем читавих крајева, међунационалним тензијама с предвидљивим исходом. Јер, показује историја, мало ко жели да живи у таквој земљи.”

„Зато ЛДП сматра да је стварни патриотизам желети модерну, стабилну, просперитетну и јаку Србију”, каже Остојић. „А до ње се може доћи само кроз искрени наставак евро-атлантских интеграција. Не само због тога што су тако ’ногама’ гласали грађани Србије још пре четрдесетак година, када је Тито ’поделио’ пасоше, већ и због искуства наших комшија који су о пасошима могли, колико до јуче, само да сањају. Залагање за политичку неутралност је исто што је и не у ЕУ. А то је онда повратак Србије у изолацију.”

Александар Радић, војни аналитичар, оцењује да је овај предлог назадњаштво и да би нас вратио у време кметова. Он каже да је Србији потребна безбедносна и политичка интеграција, „Наравно да ЕУ и НАТО нису идеалне институције, али неутралност не може да се одржи. Нисмо постали поштованији у свету зато што смо неутралнији.”

Радић каже да је улазак у НАТО у пакету са ЕУ. „То је приближавање стандардима ЕУ. Ми немамо избора, било какво оклевање је беспредметно. Коштуница би нас овим вратио уназад. Јер, војна неутралност би значила да имамо самодовољан систем, а садашњи војни систем је тешко одржив. Ни земље као што је Швајцарска, више не могу да одрже неутралност, већ су то само формално.”

Бранко Радун, политички аналитичар, мисли другачије. „Политичка неутралност је могућа, што показује пример неколико земаља. И ми смо некада били несврстани. На крају у неком периоду од десетак или више година нећемо ући у ЕУ, па ћемо хтели или не бити неутрални. Нема правила да ли је боље ако се сврстате или ако се не сврстате. Ни улазак у ЕУ неће од Бугарске направити Француску.”

Радун објашњава да се уласком у ЕУ губе односи с неким земљама и да је важно извући максимум из позиције у којој се земља налази. „Наша елита није успела да искористи нашу геополитичку позицију.” Он каже да је можда и немогуће да уђемо у ЕУ. „Наша неутралност тако и није питање избора јер изгледа да од евроинтеграција нема ништа. ЕУ има много унутрашњих проблема и питање је шта вам се нуди и шта је боље. Пољска у данашњим условима можда не би ни хтела да уђе у Унију. Питање је и како ће Србија изгледати 2020. године. Швајцарска је ставила на папир рачуницу и схватила да им је већа штета него корист да уђу у ЕУ. Ми немамо рачуницу да ли нам је боља неутралност или ЕУ. Ми смо већ део простора ЕУ и требало би да се види како искористити постојећу позицију. Ако кажете да ЕУ нема алтернативу, а знате да нећете ући у њу наредних 10-15 година онда немате рационалну политику.”