Na Sretenje, 15. februara, biće dve pune godine otkad su Demokratska stranka i Srpska napredna stranka u koaliciji – u Prijepolju. Zajedno sa ostalim koalicionim partnerima, među kojima su i socijalisti, formirale su lokalnu vlast u ovom gradu na jugozapadu Srbije i, u jeku priče o mogućnosti postizborne „velike koalicije” na republičkom nivou, kažu za „Politiku” da funkcionišu bez problema.

I dok potpredsednica DS-a Jelena Trivan i zamenik predsednika SNS-a Aleksandar Vučić, javno, odlučno odbijaju ideju i da razmišljaju o tome, a kamoli da se razgovori o tome već vode između predstavnika dve stranke (što je kao temu medijima „nabacio”, slučajno ili namerno, lider socijalista Ivica Dačić tik pred Novu godinu), naprednjaci i demokrate u Prijepolju uspevaju da se dogovore i nema krize lokalne vlasti.

Predsednik opštine Dragoljub Zindović i lider prijepoljskih naprednjaka ističe da nema lake koalicije te da je suština – bavljenje lokalnim problemima, pri čemu se postiže kompromis i izvesni rezultati u veoma teškom vremenu. „Ova koaliciona prijepoljska vlast, u kojoj SNS ima deset, a DS pet odbornika, dobro sarađuje sa republičkim institucijama, što je rezultiralo ozbiljnim investicijama u infrastrukturu, kulturu i sport Prijepolja. Realizovali smo i planirani budžet, sa 93 odsto, bez rebalansa. Uprkos političkim razlikama uvek smo postizali kompromis, čak i kod teških odluka. A zadatak SNS-a ovde je da se predstavi kao odgovoran, kooperativan, pouzdan koalicioni partner”, ističe Zindović.

Njegov prvi saradnik u lokalnoj upravi potpredsednik opštine Dobro Lazarević predsednik je Opštinskog odbora DS-a. On takođe napominje da nema idealne koalicije, da je svaka teška i komplikovana, ali sve to lakše izgleda kad se nadležnosti lokalne samouprave svedu na rešavanje komunalnih pitanja. „Ako trzavica i nerešenih političkih pitanja između nas i naprednjaka ima, jer smo potpuno ideološki različiti, trudimo se da ih stavimo u drugi plan zarad funkcionisanja lokalne samouprave. DS u Prijepolju, mada ne najbrojnija po odbornicima, važna je sa stanovišta republičke vlasti, da država pomogne ovom kraju”, navodi Lazarević.

Na pitanje da li misle da je ovakva saradnja DS-a i SNS-a moguća i na državnom nivou, Zindović kaže da će nam neki novi izbori sve reći, a Lazarević iznosi stav da je Srbija umorna od podela, da su problemi u njoj izraženi, te da dve najjače stranke treba zajedno da rešavaju te probleme.

Đorđe Vukadinović, urednik „Nove srpske političke misli”, i Đorđe Vuković, programski direktor Cesida, smatraju da je „velika koalicija” moguća, ali kao krajnje rešenje. Vukadinović ističe da, uz to što između DS-a i SNS-a „ne postoje velike programske razlike, nego samo različiti politički interesi i, delimično, lični animoziteti na nekim relacijama”, ove dve partije su sada bliže nego što su to bili demokrate i socijalisti pred formiranje zajedničke vlade 2008. godine.

Kao još jedan prilog tvrdnji da je koalicija između dve najjače partije moguća, iako nije sigurna, on navodi i to da jedan deo međunarodne zajednice podržava takvu ideju verovatno procenjujući da bi tako pacifikovali i stabilizovali situaciju u Srbiji u pravcu koji njima odgovara. „Prvo će pokušati da formiraju koaliciju sa manjim strankama. Ako im to ne pođe za rukom, ili ako ti manji budu previše zahtevni, neće bežati od velike koalicije”, smatra Vukadinović.

I Vuković ocenjuje da smo trenutno pred tom fazom konsolidacije društva i političke scene gde može svako sa svakim da formira koaliciju, ali iako to nije neuobičajeno retko se dešava.

„To se uvek događa kao poslednja opcija, odnosno sve drugo će se pre probati. To znači da će i DS i SNS probati da dođu do vlasti sa drugim partnerima pre nego što uopšte dođu na pomisao da uđu u jedinstvenu koaliciju”, objašnjava on.

Ako je već moguće, zašto iz obe stranke odlučno demantuju takve spekulacije i, ukazujući na međusobne razlike, praktično tvrde da je to nemoguće? Zato što realno procenjuju situaciju, odnosno to je mnogo realnija situacija nego da oni naprave jedinstveni blok, kaže Vuković dodajući da nije ni mnogo pametno pričati o tome, jer politički imidž se gradi i na međusobnim razlikama. On ukazuje i da im ta priča donosi probleme „po bokovima” – zbog takvih spekulacija deo biračkog tela DS-a može da ode LDP, dok bi na drugoj strani, na štetu naprednjaka, mogli da rastu DSS i SRS.

Vukadinović ocenjuje da u periodu pre izbora priča o mogućoj koaliciji nanosi direktnu štetu u biračkom telu i SNS-u i DS-u, s tim što je šteta po naprednjake znatno veća. „Glavni, a ponekad deluje i kao jedini naprednjački adut za parlamentarne izbore jeste imidž nove partije koja je i glavni protivnik DS-a, koja će da smeni sa vlasti DS. Ni DS-u ne koriste takve spekulacije, jer ih slabi prema LDP-u, ali je to mnogo manja šteta po njih nego za SNS”, ističe Vukadinović.

B. Pejović

B. Baković