Док из суседне Хрватске управо стижу најаве о укидању око 150 јединица локалне самоуправе, од укупно 430 општина и 126 градова, које не могу да „прехране” ни запослене у општинским управама, у Србији која има 194 општине тек се загрева прича о децентрализацији и регионализацији.

Али и према „најбржем” сценарију власти, децентрализација се неће спровести за још неколико година. То признају и чланови Савета за децентрализацију(на чијем је челу лидер ЛСВ-а Ненад Чанак) који је формиран на седници владе у априлу, а до сада је имао тек један састанак. Од септембра ће, како кажу, добити одговарајуће услове за рад и тада ће почети рад на националној стратегији децентрализације Србије, која ће бити темељни документ на основу кога ће се спровести пренос одређених надлежности са централне власти на ниже нивое.

– То ће вероватно подразумевати промену Устава, јер је он једна од брана децентрализације. Онда следи доношење одговарајућих закона који ће омогућити да се децентрализација изврши – објашњава за „Политику” Александар Попов, директор Центра за регионализам и члан стручне радне групесавета.

На питање када се може очекивати завршетак свих тих фаза до коначне децентрализације, Попов каже да то зависи од политичког дела савета, јер експертска група свој посао може да уради за неколико месеци. „Кад се уђе у политичку сферу онда се то развуче. Зато, када су стигли наговештаји председника Тадића да би доношење статута Војводине требало везати за регионализацију Србије, ја сам рекао да је то бесмислено, јер је статут по Уставном закону требало донети до краја прошле године а ово је процес који може да потраје годинама”, истиче Попов.

– Ова експертска група, сачињавајући ту стратегију децентрализације, треба да сними постојеће стање у Србији, да види какве су потребе и да, користећи се сопственим и страним искуствима (нпр. сложених земаља какве су Италија или Шпанија) предложи модел децентрализације који би одговарао Србији – објашњава Попов.

Програмски директор удружења „Протекта” из Ниша Младен Јовановић, који је такође члан Савета за децентрализацију Србије, истиче да циљ није децентрализација сама по себи, него да грађани имају власт ближе себи и да се активно укључе у процес доношења политичких одлука кроз процес децентрализације. То ће значити разбијање монопола моћи политичких партија, истиче Јовановић за „Политику”.

Аргументе за своје ставове о потреби децентрализације Србије ово удружење, које се последње четири године активно бави питањима децентрализације „уже” Србије, налази и у ставовима јавног мњења.

Прошлогодишње истраживање „Протекте”, којим је руководио социолог Срећко Михаиловић, показало је да негативан однос према децентрализацији и регионализацији Србије има пет одсто грађана централне Србије (без Војводине, Београда и Косова и Метохије), позитиван однос према овом феномену има нешто мало више од половине грађана (54 одсто), а помешане позитивне и негативне ставове има петина грађана (20 одсто), док такође петина (21 одсто) грађана нема став према децентрализацији и регионализацији Србије.

У односу грађана према децентрализацији и регионализацији Србије, закључак је истраживања: „доминирају две оцене – натполовична већина позитивно оцењује децентрализацију, али су ту и оне две петине подељене на оне који о овом питању немају став (необавештени су, не знају о овоме ништа или готово ништа) или имају збркана и помешана виђења, па не могу да разлуче да ли је ту ствар о нечему што је позитивно или нечему што је негативно”.

– Посебно интересантно је да се испоставило да грађани не страхују да ће се због ових процеса националне мањине отцепити – каже Јовановић.

Наводећи да је децентрализација и регионализација потребна ради равномернијег регионалног развоја, Јовановић истиче податак да је од 10 најсиромашнијих општина – девет са југа Србије. „Тај део Србије, дакле, дефинитивно треба да буде један регион са максималном финансијском подршком”, каже он додајући да је формирање административних региона питање статистике и економије, а не политичких партија.

– Србија и Македонија су најцентрализованије земље у Европи. Још нисам наишао на пример да се у земљама у окружењу локални представници бирају по пропорционалном систему. И надлежност њихових општина је већа, а имају и више мањих општина – каже Јовановић напомињући да је европски стандард да општина може бити удаљена од грађана највише 45 минута јавним превозом.

-----------------------------------------------------------

Огромни Лесковац

Потпредседник удружења грађана „Лесковачки круг” Срђан Димитријевић, у интервјуу обављеном у оквиру истраживања „Протекте”, наводи да у Србији данас постоји око 3.700 насељених места и да би по томе требало да има од 700 до 800 општина. Смањивањем општина грађани ће, како је истакао, моћи да обезбеде потпунију контролу локалне власти коју сада нису у могућности да контролишу јер су општине превелике. На пример, додаје, он, општина Лесковац 100 пута је већа од једне просечне општине у Француској, 95 пута већа од једне општине у Аустрији, 90 пута већа од општине у Чешкој.

-----------------------------------------------------------

Идентитет Војвођана

Истичући да је већина сложених држава асиметрична („и у Шпанији и у Италији немају сви региони исти ниво изворних овлашћења”), Александар Попов наглашава да национална стратегија неће моћи да изједначи регионе који су у настајању, који немају ни искуство, ни кадровски, ни друге капацитете, са Војводином која има вишедеценијско искуство. Грађани, како објашњава, имају осећај војвођанског идентитета, а то још делимично постоји и у Шумадији или јужно око Ниша, али тамо не постоје одговарајући институционални потенцијали.

Биљана Баковић