Амбасадор Немачке у Србији Волфрам Мас јуче је оштро критиковао став председника Демократске странке Србије Војислава Коштунице да Србија губи применом Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП). Лидер ДСС-а недавно је изјавио да „привреда Србије трпи огромну штету због примене Споразума о стабилизацији и придруживању, па је политичка неутралност пут економског опоравка Србије”.

Претходно је посланик ДСС-а у Скупштини Србије Слободан Самарџић, на јавном слушању о парламенту и евроинтеграцијама, навео да Србија применом ССП-а због мање наплате царина годишње губи 180 милиона евра, а да би у будућности царински приходи у трговини са ЕУ требало потпуно да нестану.

Рачуница Канцеларије за европске интеграције представљена у информацији о односима Србије и ЕУ и њиховој перспективи у 2012. години чије је изводе, на поменутом јавном слушању, пренела директорка канцеларије Милица Делевић показује сасвим другачију слику од оне коју у јавност износе челници ДСС-а.

Према тој информацији владине канцеларије, користи за извознике из Србије и ЕУ услед смањених царина и од преференцијалног извоза повећавају се из године у годину. Истичући да је предвиђена постепена либерализација са ЕУ, односно да се из године у годину наше тржиште све више отвара Делевићева је за „Политику” казала да сваки споразум о слободној трговини подразумева однос трошкова и користи.

„Ако је слободна трговина, онда нема царина, тако да ви с једне стране губите што не књижите приход, а с друге стране добијате што не плаћате царину”, казала је наша саговорница и додала да је то свуда случај, и у трговини са Русијом, и са ЕУ, али и са Цефтом. „Ако се рачуна само губитак, онда је боље да са свима прекинемо слободну трговину. Ако је добитак три пута већи од губитка, онда то ваљда показује да је споразум са ЕУ добар, поготову ако се зна да Србија у земље ЕУ остварује више од 50 одсто своје трговинске размене са светом”, рекла је Делевићева.

Споразум о стабилизацији и придруживању, којим ће бити успостављена зона трговине, и пратећи Прелазни трговински споразум потписани су априла 2008. године. Србија Прелазни трговински споразум, који заправо представља трговински део ССП-а, једнострано примењује од 1. фебруара 2009, док је примена од ЕУ била блокирана све до децембра 2009. године због противљења Холандије да се отпочне с применом споразума док се не докаже да Србија у потпуности сарађује с Хашким трибуналом. Јуна 2010. Савет министара ЕУ одлучио је да одмрзне и процес ратификације ССП-а. Одлука је донета пошто је главни хашки тужилац Серж Брамерц обавестио министре да је задовољан сарадњом Србије са Хашким трибуналом.

До сада ССП са Србијом ратификовале су 23 чланице ЕУ, а да би ступио на снагу потребно је да га ратификују још четири чланице. Ступањем на снагу ССП ће заменити Прелазни трговински споразум.