Међународна управљачка група ће ове недеље, на редовном годишњем састанку, анализирати протеклу годину и расправљати о успешности Међународне цивилне канцеларије (МЦК) у Приштини и њеног шефа Питера Фејта. Уколико и не буде испољена дилема да ли је Фејт добро надгледао спровођење Ахтисаријевог плана, што је задатак који му је поставила група земаља које су признале независност Косова, поставља се питање да ли ће се у ЕУ, која је Фејта именовала за свог специјалног изасланика на Косову, обновити примедбе да „други шешир” на Фејтовој глави производи превише гужве.

„Не постоји пример да је изасланик ЕУ истовремено и представник неке невладине организације, поготово организације која нарушава званичну политику ЕУ о статусној неутралности”, каже извор „Политике” у Влади Србије. Српске власти, према његовим речима, због тога „у одређеним форумима тражи промена тог стања”. Он верује да је могуће раздвајање двеју Фејтових функција, али је питање када ће та тема доћи на дневни ред и додаје да „и у ЕУ постоји неслагање и повремено се воде разговори о томе”.

Тај извор негира да Фејт говори оно што у ЕУ мисле, „самим тим што с највиших места у ЕУ стижу потврде да су ствари онакве какве су од почетка врло јасно и јавно постављене. Ми у његовим ставовима не видимо политику ЕУ и то нам је јасно речено”. У српским владајућим круговима су, како наглашава, „веома задовољни што су из Брисела добили потврду да план за интеграцију севера није план ЕУ”, како и изјавом председавајућег Савета министара ЕУ и шефа шпанске дипломатије Мигела Анхела Моратиноса, који је после састанка с министром спољних послова Вуком Јеремићем рекао да ЕУ не стоји иза плана МЦК.

Овај план је само последњи у низу Фејтових иступа који га везују за МЦК и задатке које она у сарадњи с косовским властима спроводи. То је у колизији са улогом изасланика ЕУ, унутар које нема јединственог става о независности Косова. Фејтови позиви српској страни да сарађује или бар разговара са њим свакодневним проблемима отуда остају без успеха.

Како се испоставило да с Фејтом нико од српских званичника неће да разговара, сматрајући га искључиво заступником Ахтисаријевог плана који није прошао верификацију Савета безбедности УН, крајем прошле године ЕУ је именовала италијанског амбасадора у Приштини Микела Ђифонија за специјалног изасланика ЕУ за север Косова. То именовање отворило је расправе да ли је њиме ЕУ морала да смањи утицај МЦК и премости атрофирану улогу специјалног изасланика или је желела да ојача европско присуство на северу.

Државни секретар у Министарству за КиМ Оливер Ивановић сматра да Фејтовим радом не може бити задовољна ни Међународна управљачка група јер ова канцеларија није успела да се наметне као замена за Унмик. Подсетимо, у фебруару 2008. године, када је Фејт именован за специјалног изасланика ЕУ за Косово, било је планирано да после прелазног периода он постане међународни цивилни представник, односно човек који ће обављати послове дотадашњег шефа Унмика Јоакима Рикера.

То се није догодило, а Ивановић подсећа да је на последњој седници СБ УН у јануару, поред правоснажности Резолуција 1244, чак констатовано да је Унмик успео да побољша замрле контакте с приштинском владом. „Пошто Унмик остаје, јасно је да нема простора за МЦК и Питера Фејта”, каже Ивановић.

Бивши амбасадор Србије у Паризу проф. др Предраг Симић, међутим, последње изјаве и иницијативе Питера Фејта посматра у контексту новог заоштравања између Вашингтона и Москве. Подсећајући на изјаве званичника НАТО-а генерала Фицџералда и Расмусена (о подршци НАТО-а интегрисању свих заједница у косовско друштво) и одговора с руске стране (званичник МИП-а Нестеренко је тај предлог назвао приватном иницијативом), Симић додаје да би у том контексту требало посматрати и посету америчких конгресмена Џона Мекејна и Џозефа Либермана Сарајеву. „Видимо да се сви они враћају на Балкан у смислу учвршћивања позиција и ’завршавања незавршеног посла’. Питер Фејт је у свему томе само један детаљ, који је можда само исцрпније изнео оно што је у овом тренутку политика Запада. Косово и БиХ су природне тачке њиховог надметања и у овом тренутку ти потези су више мотивисани односима Вашингтон–Москва, него односима према Београду, Сарајеву или Приштини”, закључује Симић.

Извесно ретерирање, којим је Фејт накнадно објаснио да је предвиђено да се о интеграцији северног Косова консултује Београд и да спровођење те стратегије не подразумева наметање решења, нити употребу силе, Симић објашњава реакцијом, пре свега из Србије, али и Русије. “Наставак у том правцу ризиковао би ескалацију, а сада се ствари углавном решавају вербалним пробним балонима”, закључује Симић.

Биљана Митриновић

--------------------------------------------------------

Симић: Дурска каденца

Ако смо прошлу годину завршили са „високим це” у погледу приближавању ЕУ, бојим се да ова година почиње више из Дура него из мола. Значи, порукама које могу да забрину и које ће можда Србију, али и БиХ и Косово, изложити новим притисцима и напетостима.

Б. М.