Тако ће економски стручњаци, који прођу на јавном конкурсу који ће бити расписан до краја јануара, осим у Берлин отићи и у Штутгарт и Минхен или рецимо у Мумбаји у Индији. Основни критеријум по коме ће се одређивати да ли је и где потребно слати економске дипломате, како кажу у Министарству економије је достигнути ниво спољнотрговинске и инвестиционе сарадње и значај тих земаља у укупним економским односима са Србијом. Координација између економских и оних „других” дипломата, истичу у министарству, подразумева се.

Директор Центра за економска истраживања при Институту друштвених наука др Данило Шуковић потпуно је супротног мишљења. Он идеју Министарства економије оцењује као чудну. „Инвеститори ће доћи овде само ако имамо правну државу, ниске порезе, стабилну политичку ситуацију, ако немамо корупцију. То је оно што треба обезбедити. Ако ми измишљамо нове професије што мало ко у свету да има, то је пуцањ у празно”, оцењује Шуковић и додаје да страни инвеститори данас у ери технологије и доступности информација врло добро знају где вреди улагати.

Економске дипломате, према његовим речима, морају да буде део дипломатске и конзуларне мреже и да не делују секторски него да раде у складу са основним циљевима наше спољне политике. „Они не могу да склапају конкретне послове већ само да стварају што повољније услове за наступ наше привреде”, сматра Лазић.

„Ако на та места буду постављани искључиво партијски кадрови нећемо постићи оно што желимо. У Србији тренутно нема довољно квалификованих кадрова за тај посао, јер то захтева дугорочније школовање и дугорочнију праксу у дипломатској активности. Мораћемо да се ослонимо на кадрове које имамо и зато критеријуми морају да буду строги”, објашњава Лазић.

Он истиче да успех ове идеје умногоме зависи од тога ко ће бити постављен на место економског дипломате. Избор тих људи, како каже, мора бити по строгим критеријумима познавања међународних економских односа, а не по партијским мерилима.

Идеја о именовању економских дипломата, према речима Душана Лазића, члана Форума за међународне односе, добра је поготово што стављање акцента на економску проблематику у нашем наступу према свету може да буде веома значајно за наше укључивање у међународне економске односе. „То је утолико значајније, јер је наш спољнотрговински биланс неповољан. И у протеклим периодима, у време СФРЈ, било је таквих предлога о јачању економског наступа у свету. Међутим, од таквих идеја се у пракси брзо одустајало”, каже Лазић.

Економске дипломате које ће Србија ускоро именовати биће на платном списку Министарства економије и регионалног развоја, кажу за „Политику” у овом министарству. Они ће бити распоређени у оним земљама у којима Србија већ има амбасаде и конзулате. Неће, међутим, сви бити у главним градовима, као што је то правило за дипломатске представнике, већ ће ићи у привредно значајније градове и у јаке индустријске центре за које је Србија привредно везана.