Посланик треба да се понаша у складу са моралним нормама, не сме да вређа, псује, да буде корумпиран, нити да опструише рад парламента, а уколико та правила прекрши биће санкционисан и новчаном казном.

Ово су нека од правила која ће се наћи у кодексу понашања српских парламентараца, на чијем дефинисању је почела да ради радна група Народне скупштине Србије. После јучерашњег састанка, Ненад Константиновић (ДС), председник овог тела, рекао је да ће предлог кодекса урадити овај скупштински сазив, а да ће га усвојити нови сазив, а „он ће сигурно представљати модел понашања свих јавних функционера”.

„Правилник” се пише по угледу на кодексе Европског и парламента Велике Британије, чији превод је подељен посланицима. Константиновић каже да се ради о основним принципима истине, правде, правичности, одговорности…

Жељко Ивањи (УРС) члан радне групе за израду кодекса, али и делегације српског парламента у Парламентарној скупштини Савета Европе, казао је за „Политику”, да се у кодексима који ће послужити као узор српском, правила углавном односе на етичко понашање, значи „регулише се питање псовки, увреда, погрдних израза, али и ствари које се тичу лобирања и сукоба интереса”.

Ивањи истиче да су та правила начелне природе, тако је, на пример „у кодексу Европског парламента лобирање дефинисано тако што се каже да тамо где престаје лобирање, почиње корупција”. Дакле, каже наш саговорник, „у Европи се више апелује на савест посланика, нажалост, у земљама у транзицији савест баш и није најјаче оружје против непристојности”.

Ивањи објашњава да би парламент морао да буде довољно јак да може сам да осуди неке појаве, а не да, на пример, нападне новинаре који на то укажу. „Требало би да напишемо шта је непожељно, па да, ако у парламент уђе проститутка, као што смо имали случај, то није пристојно, осим ако није у склопу обављања посланичке дужности, што је у Европи могуће. Рецимо има европских парламената, где се људи баве питањем легализације проституције”, објашњава овај члан радне групе.

Према речима Ивањија, није сигурно да ће кодекс третирати опструкцију, то је за дебату. Подсетили смо га да нема ниједне партије у Србији која није, и као опозиција и као део владајуће коалиције, некад прибегла опструкцији, а Ивањи каже да је то „тачно, британски парламент има то, али више је начелно речено, јер он има такорећи хиљадугодишњу традицију, ту посланици буквално имају линију између себе кад дискутују, која се не сме прећи и они се тога држе”.

Према речима нашег саговорника, кодекс британског парламента предвиђа и казне за прекршитеље правила, „то су новчане казне и забрана присуства у парламенту, али ми ту морамо бити опрезни да не пишемо исте ствари у више аката, јер смо казне за непристојно понашање прописали Пословником о раду”.

----------------------------------------------

Звиждање као став

Жељко Ивањи каже и да се, рецимо, у Великој Британији посланици бирају директно, па сви воде рачуна о понашању, јер ће их грађани санкционисати на изборима, али: „политичке странке у Србији, на неки начин, поспешују примитивно понашање и то не бива кажњено у јавности, напротив некима је симпатично.

Тако имамо случај звиждања у парламенту када се посланицима обрате неки европски званичници, па мајице са ликом Војислава Шешеља и пуштање музике са мобилних телефона. Кодекс је осетљиво питање. Ево присуствовао сам седници ПС Савета Европе где су посланици гласним негодовањем и звиждањем протестовали што један посланик образлаже амандмане, чији је једини садржај промена места тачке и зареза у реченици. Он је на тај начин вршио опструкцију, а други су такво његово понашање осудили звиждуцима”.