... Ми смо као небески народ...на крају плаћали овоземаљску цену за ту теорију да нисмо овоземаљски. Али, на крају је, ипак, меродавна она рампа где вам наплате цену. Ако се она налази на земљи, онда сте ви земаљски путник. Ако ви летите као анђео по небу, онда нема путарине коју треба да платите и онда у принципу и нема трошкова. Чим постоје трошкови значи да сте укључени у један материјални систем и морате да предвиђате да ли су ти трошкови превисоки за вас и да ли можете да их платите. Наравно, окружење у комеживимо било као нација, било као земља, има неке своје правилности. Оненастајукроз векове и поседујуодређене закономерности које, ако их пратите и пажљиво студирате, могу да вам помогну да се оријентишете и да предвидите шта ће се догађати.

За национализам сумеродавни мотиви. За патриотизам су меродавни резултати и последице. И то је основна разлика између традиционалних и модерних друштава. Имате историјске примере национализама који су желећи да гаунапредеуништили своју нацију. Али то им није мана. У тој слици света најважније је било да ли су они имали намеру да помогну своју нацију. Ако су они имали намеру, и могу да докажу да су имали намеру, они су нашли своје оправдање. Јер они кажу, ми смо искрено хтели, али на крају је то завршило на штету за нашу властиту нацију, али нисмо ми криви него су криве околности.

Ако се сетите почетка ове приче, околности су такође део планирања.Ако бисте ви планирали тако као да не постоји свет него да само постојите ви, онда сте ви Бог, а ако сте Бог, онда нема расправе. Али ако нисте Бог, онда увек постоји окружење у коме ви морате да планирате своју стратегију, и ако то окружење на крају одбије вашу стратегију и доведе до неуспеха, онда сте криви ви, а није крив тај свет. Увек ако не успете да се снађете у једном окружењу није крива природа. Амеђународна политика вам је као природа. Олује, торнада, поплаве, све се то дешава и ту нема баш много моралних размишљања. Ту постоје односи снага и ви то треба да разумете и кроз све тонекако да прођете, а да не настрадате. Онај ко морализује ту ситуацију и ко каже, ја имам намере и са тим намерама улази у нешто и на крају добије по глави је или наиван или неспособан. То је, заправо, карактеристика тих традиционалних друштава где се оно што је управљање друштвом морализује или идеологизује.
Међутим, ако колективни идентитет базирамо на нечем модерном као што је патриотизам, онда ћемо уместо етику намера имати етику одговорности. Уместо да држимо моралне говоре да смо ми добри и каква све права имамо –вршићемо детаљне анализе колико шанси да успе има све то што ми желимо. И онда ћемо иматиодговорност за последице, а нећемо тражити оправдање за мотиве. И то је огромна разлика. И на тој разлици се ломи питање да ли ми као српски народ можемо да уђемо у 21. век.

Јако је важно да се проучавањемнаше историје види којису разлози што смо често доживљавали неуспехе, а да при томе нико нема осећај да треба да положи неке рачуне и нико не мисли да је он грешио, и сви мисле да су други криви. И да ли је то позиција која у будућности бар обећава мање пораза него у прошлости. Ја мислим не. Ја мислим да је то позиција која у будућности у приличној мери гарантује да доживљавамо оно што смо доживљавали у прошлости. Ако прилазите једном проблему на исти начин, можете да очекујете да ћете добити исти резултат као што сте добијали и раније. Ако је тај резултат био лош, мењајте приступ. Ако нећете да мењате приступ, немојте да се жалите што ћете опет имати поново исте резултате. Значи ако желимо да будемо успешнији у 21. веку него што смо били у 20. веку, ми морамо да редефинишемо свој однос према себи и према свом окружењу, анализом трендова који се догађају у свету.

Разлика између етике и морала је врло битна. Етика је када се кроз јавну дискусију утврди шта је добро за један народ. Морал је питање намера да ја кажем да је нешто добро. Ја мислим да је то добро и ја ћу то да радим јер су моји мотиви добри. То што ће се на крају десити катастрофа, ја нисам крив, ја сам то из добрих намера урадио. Ја то презирем. Мислим да је то изговор слабијих. Мене не интересују намере. Мене интересују последице. Подразумевам да свако има добре намере. Мене интересује шта следи из тога. Мене добре намере не интересују ако не следи последица која је корисна. У јавном животу мене интересују последице које су добре за ту заједницу. Ако имате перманентно лоше последице, мени је свеједно да ли је ваш рад био заснован на Божјој правди, на некој другој правди или на добрим намерама. Једино је битно да ваш рад на крају доводи до пропасти заједнице.

(Из предавања Зорана Ђинђића „Национализам и патриотизам” студентима из Бањалуке одржаног 21. фебруара 2003. у већници Банских двора неколико сати пошто је на њега покушан атентат код Београдске арене. Ђинђић је предавање одржао „из главе” без иједног папира испред себе. Текст предавања је објављен убањалучком он-лајн магазину„Бука”, а за ову прилику смо га скратили и незнатним изменама појаснили.)