Политика

Годишњица присаједињења Војводине Србији

У Новом Саду јуче обележено одржавање Велике народне скупштине која је 25. новембра 1918. године донела историјску одлуку

Градоначелник и председник Скупштине Новог Сада заједно полажу венац на спомен обележје

Нови Сад – Поводом 25. новембра, дана присаједињења Војводине Србији, градоначелник Новог Сада Игор Павличић и председник Скупштине града Александар Јовановић положили су јуче венац на спомен-обележје постављено на здању на Тргу слободе, у којем је 1918. године Велика народна скупштина Срба, Буњеваца и других Словена донела одлуку о присаједињењу Баната, Бачке и Барање Краљевини Србији.

– То је значајан  датум у нашој историји и заслужује да се трајно обележава. То ће бити трајно сећање на данашњи дан 1918. године када је Велика народна скупштина донела важну и мудру историјску одлуку која је имала позитиван исход – истакао је том приликом градоначелник Игор Павличић.

– Посматрано са ове историјске дистанце од скоро једног века треба указати да је Војводина сачувала свој идентитет, да је и даље остала најевропскији део Србије и да је задржала оне вредности којима се толико дичила, а то су заједништво, толеранција, мултикултуралност и мултијезичност – рекао је председник новосадског парламента Александар Јовановић.

Венце на спомен-обележје положиле су и делегације Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова Србије до 1918. године и Савеза потомака ратника Србије од 1912. до 1920. године.

Подсетимо, на јучерашњи дан пре 91 годину (по новом календару) на историјском скупу у Новом Саду, одржаном у згради која је тада била хотел ,,Гранд”, 757 изабраних посланика из 211 општина определило се за присаједињење највећег дела садашњег подручја Војводине  краљевини Србији. Убрзо након тога исту одлуку посебно су донели и народни посланици са подручја Срема, на скупу у Руми.

У другој тачки одлуке Велике народне скупштине, према сачуваном записнику, истиче се: ,,Прикључујемо се Краљевини Србији, која својим досадашњим радом и развитком ујемчава слободу, равноправност, напредак у сваком погледу, не само нама него и свима словенским, па и несловенским народима који с нама заједно живе”.

Том приликом је је изабран Народни савет скупштине од 50 чланова, а за седиште Народног савета и Народне управе одређен је Нови Сад.

С. Живковић
објављено: 26/11/2009

Последњи коментари

Djordje Gajovic | 27/11/2009 02:02

Malo je ostalo onih cestitih Srba koji su trazili da se pripoje Kraljevini Srbiji. Izgleda da nam je takva sudbina pa su se pojavili Canci, Pajtici i slicni njima.

IvanG4  | 01/12/2009 19:25

Re: "dosadno brate, dosadno"

Pa normalno je kada ste na strani pobednika u Svetskom ratu da preraspodela teritorija ide u vasu korist. Nazalost, to nije iskorisceno posle 1945. kada je Tito Hrvate i Muslimane preveo sa strane porazenih u pobednike, kao i cinjenica da Srbija nema izlaz na more iako je Dubrovacka skupstina na kraju Prvog svetskog rata donela odluku o prisajedinjenju Srbiji, ali je desavanjima u Jugoslaviji to sve anulirano.

S. Ristic | 04/12/2009 02:44

Mnogo se prica raspreda i pretenduje na autoritativno misljenje. Komentatori malo znaju kakvo je raspolozenje tada bilo. Verujem da cak ni ne razumeju atmosferu ni jednog pohujalog perioda i momenta. Kad je Nemacka dobijala rat, silna euforija je bila za mocnu Nemacku. Kada je Nemacka gubila rat onda se euforija prebacila za drugu stranu a mrznja narasla protiv ozloglasene Nemacke. Pre 50 godina Socijalisticka Jugoslavija je bila vecini divna drzava. Onda je njenim raspadom to postala najveca kuga drzava. Nema javnog misljenja bez pljuvanja po njoj. I sta tu dalje ima da se prica. Koje korumpirane tajne sile vode mase. Idejni zaokreti, euforije i tragedije a narod kao narod, kao i ostala fukara. Uvek se koraca boljoj buducnosti a ono se eto ona promeni i cas je ovde a cas onde. To je prava istina. Mali je broj onih postenih, odmerenih i samosvesnih, koji cene svoju naciju drze kroz cenjenje istih takve ljude drugih nacija. Sve ostalo je beskonacna igra ljudskih masa do u nedogled.