Оснивање Бошњачке академије наука не може да утиче на даљу дестабилизацију прилика у Санџаку, али свакако да, имајући у виду шта се у вези са овим чуло у јавности, то не доприноси решавању проблема са којима се суочавамо у овом делу Србије. Међутим, удруживање грађана Србије је слободно, а БАНУ је формирана у статусу удружења грађана, каже за „Политику” Милан Марковић, министар за људска и мањинска права, државну управу и локалну самоуправу.

Значи не видите никав проблем што се тога тиче?

Ако неко жели да оснује удружење грађана и региструје га у складу са законом и ако су циљеви тог удружења у складу са законима ове земље што бисмо ми унапред то доживљавали као велики проблем. Чињеница је да ту има нешто што је у стилу Зукорлића – сам назив и што је БАНУ на линији те политике која у доброј мери провоцира различите реакције. Али заиста не мислим да је то сад тако крупна тема због које ће настати неки проблеми. Влада у Београду неће учинити ништа што може да иде ка стварању додатних проблема у Санџаку.

Прекјуче сте се срели са Зукорлићем, о чему сте разговарали?

Не бих хтео посебно да говорим о разговорима које водим са представницима листа из Санџака и људима који имају одређени утицај у Санџаку. Не бих издвајао разговоре ни са ким посебно. То су теме које су делом познате јавности, али и које су мање познате, а тичу се живота људи у Санџаку. Са свима редовно разговарам. Циљ тих разговора је да се боље разумемо, да заједно решавамо проблеме који погађају грађане тог дела Србије.

И са муфтијом Зукорлићем?

Да, са свима имамо сасвим нормалне контакте. Имам утисак да сви они врло одговорно посматрају ову тему, можда са различитих позиција, али врло одговорно се односе према проблемима и мој је утисак да имају истинску вољу да се проблеми реше и у томе ће имати подршку државе.

И Зукорлић?

Свако ко ради у корист грађана имаће подршку Владе Србије.

Из његових изјава се то не би рекло?

Ствар је мало дубља, не може се тако једноставно посматрати. Нисам склон да судим о људима, посебно не само на основу изјава. Суштински важније је шта ко ради него шта говори.

Рекли сте да ћете покушати да га приволите да изађе на изборе за Савет Бошњачке националне мањине?

Наравно да је једна од тема савет Бошњачке националне мањине, али не бих посебно да апострофирам разговоре са актерима. Држава је донела закон о Националним саветима мањина и интерес националних мањина је да има националне савете, и то ће бити спроведено.

Да ли се дефинитивно зна када ће бити избори за Бошњачки национални савет? Помињали сте септембар или октобар?

Они би реално морали да се одрже ове године. То је интерес државе и потреба бошњачког народа и реално је да то буде пре него што почне оштра зима у Санџаку. Наш интерес је да сви учествују на тим изборима и због тога се разговара са свим представницима листа.

Када је реч о ситуацији на југу Србије, има захтева, попут Ризе Халимија, да се укине Координационо тело за три општине?

Не дозвољавам да Координационо тело буде нека врста инструмента у унутрашњим трвењима албанских политичких партија. Више од хиљаду особа је укључено у рад овог тела у те три општине. И зато нећемо да се обазиремо на било чије изјаве. Халими је изгубио власт у Прешеву где је његова база. У Бујановцу му се партија поделила. Разумем да су то проблеми, али појачана национална реторика и напади на Координационо тело неће помоћи никоме да поврати те гласаче. Било би много мудрије за њега да допринесе раду Координационог тела и и грађани би то ценили.

Замера вам се да се пројекти за југ планирају у Београду и намећу житељима на југу без консултације са локалном самоуправом?

Халими је тражио да се све паре пребаце трима општинама и да се ту заврши улога Координационог тела. То је тако функционисало до 2008. Али то се показало као катастрофално решење. Сем што су правили путеве у селима из којих су црпели подршку ништа нису урадили да се побољшају услови живота, да се превазиђе јаз између грађана различитих националности.

Али и Срби имају замерке, било је захтева и да се формира српска општина Бујановац?

Ја сам имао избор или да наставим политику која је вођена до 2008. године и да се не мешам у дешавања на југу што би водило притиску међународне заједнице и демонстрацијама и озбиљном компликовању ситуације, или да нешто учиним. Морамо бити поштени, ако у Управи царина од 70 запослених имате 70 Срба, а стационирана је у Прешеву где живи 90 одсто Албанаца онда видите да нешто није у реду. Исто важи за школство. Сви припадници националних мањина имају уџбенике на свом језику, а само Албанци немају од 1994. године него уче из скрипти. И како се осећају ти родитељи и та деца. И кад напуне 18 година ми очекујемо да  не буду лака мета непријатељима заједничког живота на југу Србије. Ово је тежак посао, нападају ме појединци и са једне и са друге стране који желе да очувају своје позиције. Будућност југа Србије не сме да буде талац њихових личних интереса. Ја сам на страни обичних грађана који су везали судбину за те општине.

Ј. Церовина