Ђацима са југа Србије који похађају наставу на албанском језику од 1. септембра биће омогућено да бирају између буквара увезеног из Албаније и буквара који је на албанском припремио Завод за уџбенике и наставна средства из Београда. О томе је договор постигнут са амбасадом Албаније у Београду, сазнаје „Политика“ у Координационом телу за општине Прешево, Бујановац и Медвеђу. Такође, Националном савету Албанаца биће омогућено да напише делове уџбеника који се односе на националну историју и културу Албанаца. Ово су само неки од пројеката Владе Србије, односно њеног Координационог тела за ове три општине које имају за циљ што бољу интеграцију албанске националне мањине.

У Координационом телу истичу да је од 2000. године до данас из буџета Србије овим трима општинама додељено више од 80 милиона евра за развој инфраструктуре. Осим тога, додељују се стипендије средњошколцима, финансирају се невладине организације, а много новца стигло је из разних међународних фондова.

Међутим, и поред тога што је у последњих неколико година за ове три безбедносно осетљиве општине учињено више него деценијама уназад, националистичке и сепаратистичке страсти се нису потпуно смириле. Ових дана поново је актуелизована прича о припајању Прешева, Бујановца и Медвеђе Косову и Метохији у замену за север Косова који би, како кажу заговорници ове размене територија, могао да се „припоји“ Србији.

Објашњавајући зашто се и даље не одустаје од ове идеје Рагми Мустафа, лидер Демократске партије Албанаца и председник општине Прешево, који је недавно присуствовао састанку у Гњилану на коме се разговарало о овој теми, каже за „Политику” да су потези Београда „политички трикови” и да власт није истински расположена за унапређење положаја Албанаца.

„Годинама износимо наше проблеме и Координационом телу и међународним организацијама, причамо на округлим столовима, конференцијама. Још не можемо слободно да употребљавамо језик и писмо као ни националну заставу. Такође, дуж границе са Косовом влада прави полицијски режим и Албанцима који тамо живе није омогућено слободно кретање”, каже председник општине Прешево.

Ситуација је, истиче, додатно отежана лошом економском ситуацијом и потпуном бесперспективношћу. Мустафа тврди да је у општини на чијем је челу незапослено чак 70 одсто радно активног становништва.

Заменик председника Скупштине општине Бујановац Стојанча Арсић, каже да Срби и Албанци на југу Србије углавном деле исте, економске, муке.

„Последњих десет година многе ствари су кренуле набоље. Неки проблеми су решени, пре свега мислим на интеграцију Албанаца у државне институције, они сада учествују у раду Координационог тела које је реконструисано пре две године, формиран је Национални савет Албанаца који треба да буде окосница решавања свих њихових проблема. Треба, међутим, водити рачуна и о Ромима као и о српској заједници која не сме да се дискриминише у погледу запошљавања”, истиче Арсић.

У Прешеву је, да подсетимо, на власти албанска коалиција, а Срби не учествују у локалној власти. Од прошлог октобра у Бујановцу су и Срби, чланови локалних група грађана, ушли у власт и добили нека места у општинским органима управе и јавним предузећима.

Рагми Мустафа истиче да је баш сада када су обновљени разговори између Београда и Приштине време да се нађе „најбољи начин за мирно решење свих проблема између Срба и Албанаца, а то би било припајање ових општина Косову”.

„Онда не бисмо тражили од Београда ни књиге, ни планове и програме на албанском, ни слободну употребу језика и писма и националне заставе. Београд би се ’растеретио‘, имао би једну националну мањину мање и онда нека иде што брже ка ЕУ”, објашњава Мустафа.

На питање како од Србије очекује да се одрекне дела своје територије он каже да то и не може баш тако да се третира. „Ако је територија Србије зашто Београд онда не уважава права Албанаца , шта им требају грађани кад их дискриминише”, каже Мустафа.

Наглашавајући да и на српској и на албанској страни има екстремиста, Стојанча Арсић каже да Срби и Албанци „умерених схватања“ знају да им је заједнички живот једина алтернатива и да морају да уреде своје односе како би могли заједно да раде за добробит свих грађана три општине.

„Идеја о размени територија само подиже тензије. Став међународне заједнице да су југ Србије и Косово два одвојена проблема је одавно познат. Албанци су добили јасне сигнале да су они грађани Србије и да морају да се интегришу у систем Србије”, каже Арсић.

За Нинослава Крстића, председника Форума за безбедност који је и сам учествовао у обрачуну са припадницима паравојне Ослободилачке војске Прешева, Бујановца и Медвеђе, сваки овакав захтев угрожава безбедност. Албанци, како каже, сматрају да је КиМ њихова држава и да су они остали изван те територије.

„Актуелизовање овог захтева повезано је и са притиском на Србију у вези са поделом Косова. Уколико би дошло до деобе они би интензивирали своје захтеве. Приштина на њих врши притисак у одређеним ситуацијама како би помоћу ових захтева са југа Србије била ојачана њихова преговарачка позиција. Овакви захтеви биће истицани и убудуће”, сматра Крстић.